Тајна убиства у кругу двојке: унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији
Православни Срби живе у доба постмодерне, када је све више информација, а све мање Смисла. Роман Мирослава Маравића је покушај да се тај смисао пронађе иза свих лажи маскираних у медијске образине Србије која корача ка сопственом нестанку јер се одрекла свог Искона. Писан на нов и необичан начин, коме не недостаје свежине а ипак лишен сувишног експериментисања, пред читаоцем се овај роман појављује као сведочење да, што рече Линколн, све људе можете варати неко време, неке људе можете варати све време, али не можете све људе варати све време. Текст у потрази за Истином је реткост. Маравић нам ту реткост нуди као, по речи Виктора Франкла, вапај за Смислом, Богом Који је постао Човек да би нас учинио синовима и кћерима Божјим.
Владимир Димитријевић
Садржај
Предговор. Александру IV, 17
Спољашњи смер Б. Брег за размишљање
Увод. Грачаничко кандило, 23
Први Круг. Лутајући улицама Круга Двојке
1. Кочничар. Ратибор Рубежановић, 29
2. Тихомир Анастасијевић, 33
3. Милан Младић, 37
4. Он или психопатологија шибицарења, 42
5. Ђурђа Мерџановић, 50
6. Убиство, 55
7. Да није само пародија он?, 59
8. Станислав Стовраговић, 63
9. Галопирајући вирус, 66
10. Коњићи, 69
11. Звездан П. Зиројевић, 71
12. Гробље, 81
13. Еколошки мехур од сапунице, 83
14. Луција Г. Чонић, 85
15. Lupus in fabula, 95
16. Алексеј Калман, 99
17. Сенка Крста и бедем православни, 101
18. Копито, 102
Други Круг. Баук екуменизма кружи Двојком
1. Мали Манастир. Жаклина Блажујкић, 109
2. Неподношљива лакоћа преокретања, 118
3. Младић, 135
4. Мистерије једног злочина, 138
5. Страховито утемељена лепршавост, 152
6. Нихилизам и слабост, 163
7. О надирућој глобалној анархији, 174
8. Велики прасак апсурда, 179
9. Атентат на душу и старински вечан обичај, 184
10. Торта или удружени злочиначки подухват, 195
11. Бацање прашине у очи, 201
12. С ове стране добра и зла, 213
13. Кочење ка тајни маске иза празног слова, 228
14. Геноцидна какофонија и мини-силовање, 251
15. Да ли се зна ко је убио?, 257
16. Масакр је завршен, 266
17. Зашто су они јадно коњче убили?, 276
18. На путу за Универсалем, 287
Смер Бура на Пристаништу. Тврђава
Трећи Круг. Цвркут птичице
1. Поднебеско стакло земаљске светлости, 303
2. Затворско-решеткаста конструкција, 304
3. Бели голуб, разбијена палица и убиство, 305
4. Мађионичарски трик, 307
5. Трка у преокретању, 307
6. Љубав, ђаво и пакао, 308
7. Унутрашња драма, 309
8. Величанствена идеја, 310
9. Позив, 311
10. Скица из постотачког опуса, 312
11. Смели кораци у празно, 313
12. Топли односи, 314
13. Сликовито сакупљање камења, 316
14. Опело умирућем екуменизму, 317
15. Маске лажних богова, 319
16. Крв на рукама, 320
17. Крст и птичица, 322
18. Крах промашене егзистенције, 323
Четврти Круг. Златна Азбука у подруму храма
1. Гнусоб Гнусобић Опустошенков, 329
2. Непогрешиви пакао, 331
3. На извору преокретања, 333
4. Убијање мисли у предворју ада, 334
5. Креативно исправљање Божјег суда, 335
6. Инфо-мучење, 336
7. Тесари привида, 337
8. Семе мржње, 340
9. To destroy Bible without burning it, 341
10. Плодови језуитске молитве, 343
11. Папски апостоли пакла, 344
12. Савест, 346
13. Интеграција и негативна вибрација, 348
14. Продубљивање вукодлачке теме, 350
15. Литературно лудило, 350
16. Дезерт, 390
17. Коњ на ливади, 392
18. Тросунчано подне, 394
Унутрашњи смер А. Бојиште
Пети Круг. Трактат о последњим временима
1. Свети Оци, 401
2. Реч-две о малим кутијама са роговима, 403
3. Син Човечији када дође, 405
4. Чућете ратове и гласове о ратовима, 407
5. Православни Цар, 409
6. Чувајте се да вас ко не превари, 411
7. Тада ће се многи саблазнити, 415
8. Изићи ће многи лажни пророци, 416
9. Када угпедате гнусобу опустошења, 419
10. Жиг звери, 423
11. Проповед Еноха, Илије и Серафима, 425
12. Изнад свега узмите штит вере, 427
13. Крст или хлеб, 431
14. Јер ће тада бити невоља вепика, 433
15. Антихрист открива своје лице, 436
16. Паде, паде Вавилон велики, 439
17. Долази час и већ је настао, 441
18. О дану томе и о часу нико не зна, 444
Шести Круг. Потрага за Дрветом Живота
1. Сузе код дрвета, 451
2. Крвави серијски убица, 452
3. Небеска слобода у земаљском поразу, 454
4. Погледај лице пре убиства, 455
5. Хармоника у Косовској, 457
6. Откривење у Ресавској, 458
7. Молитва у Храму, 459
8. Извор на углу Цара Лазара и Грачаничке, 461
9. У Светињи над светињама, 462
10. Јован Авакумовић, 464
11. Прохибиција, 464
12. Тамјан у Приштинцу, 466
13. Излазна стратегија, 467
14. Фама о журколомцима, 470
15. Монахиња Евгенија, 473
16. Мали Монах, 475
17. Дрво смрти, 476
18. Разговор тајни међу Гранама, 480
Смер Бесконачно. Ковчег са Благом
Седми Круг. Тајна Вечности у времену
1. Вечност уписана у тело, 487
2. Приштинац у Кругу Двојке, 489
3. Кротко око, 491
4. Жубор планинског Извора, 494
5. Вартбург, 496
6. Пристанак на нашу пропаст?, 499
7. Лик светог Патријарха, 503
8. Право на убиство и дужност умирања, 506
9. Експлозија у подземном тунелу, 511
10. Раскрсница Истока и Запада, 514
11. Унијатска ноћ окамењеног екуменизма, 517
12. Пирамида моћи - извештај из луднице, 520
13. Радионица вечности, 526
14. Чувајте душу, 528
15. Неуништива истина, 531
16. Мозаик ужаса, 533
17. Смирени Онтолог и логика малих инквизитора, 537
18. Идемо даље, 545
Осми Круг. Унутрашњи Косовски бој
1. Добра и зла Пристаништа, 559
2. Небеске и земаљске вредности, 561
3. Infini, 563
4. Преокретачи долазе, 564
5. Креативне игре на прагу подземног града, 566
6. Последња стрела преокретања, 568
7. Граница горњих и доњих светова, 579
8. Финално икуменско преокретање, 580
9. Аутентични Јустин и отровне стреле језуитског лукавства, 584
10. Содомија није пала са расистичког неба, 586
11. Небеска Богомоља и земаљска сатаномоља, 588
12. Поледица, 589
13. У водама Рубикона, 590
14. Патријархова молитва, 591
15. Цркотина у моћном WCc-y, 592
16. Nothing is lost forever, 593
17. Небеска Србија, 595
18. Грачаничка кандила, 598
Предговор
Александру IV
Петроград, Преподобни Јустин Ћелијски, 2028.
Ваше Имераторско Величанство,
Ја, бивши преступник против Православне Вере, узимам смелост да пред велики трон Ваш бацим своју смерну молбу. Знам да нисам достојан да ми Ваше Императорско Величанство пружи доброчинство и да сам последњи међу онима који могу да се надају Вашој Владарској милости. Опростите што Вам се обраћам и немојте својим гневом казнити несрећника коме је потребно милосрђе.
Будући некрштен у Православној вери, као младић сам постао атеиста и богоборац а уз то живећи недоличним животом, све до своје двадесет четврте године, када се у Петроград из Србије вратио монах Давиденко. Упознавши његов благи лик и пример истински светог живота, у мени се догодио снажан земљотрес покајања и од тог трена, Божијом милошћу, читав мој живот се постепено преображавао и урастао у Цркву Његову.
He желећи да трошим Ваше драгоцено време, а знајући Вашу љубав према Вери Отаца, усудио сам се да Вам се обратим молбом да учествујете у остварењу једне племените намере. Помозите недостојном слуги Бога живога и истинитога да Цркви од Истока врати макар део свог огромног дуга, не би ли на тај начин покушао, макар делимично, да се искупи за безбројне грехе које је учинио против Бога и Отаџбине!
Као што вам је сигурно познато, монах Давиденко је у нашој братској Србији оптужен од тадашње безбожне власти, без икаквих доказа, да је сковао некакву заверу, због чега је на груб начин протеран назад у Русију. Извесни Кочничар, састављач извештаја који је пред Вама, кога су мање-више безуспешно гониле разне тајне службе - на крају је ипак ухваћен и смртно рањен, али тражени тајни документ код њега није пронађен - на самрти је оцу Давиденку саопштио детаљна упутства на основу којих је овај касније пронашао флеш-меморију са поменутим извештајем о мистериозним догађајима који су се десили у тадашњем Београду. Отац Давиденко је сићушну меморију пренео сакривену у десној ципели у Русију, где су велики тимови стручњака и специјалиста проучили и детаљно анализирали ту необичну материју.
Додуше, не треба заборавити ни велики труд на састављању документа наше браће из Србнје. Наиме, Кочничар је средио и допунио обимне и детаљне белешке једног од гпавних протагониста догађаја, Тихомира Анастасијевића, чиме га је у извесном смислу деконструисао, тачније, аналитички га раставио на делове, и показао његове састојке, што је - као што ћете имати прилике да се уверите - руским књижевним специјалцима увелико олакшало истраживачке муке, мада, истини за вољу, има и супротних мишљења, међу која спада и оно моје маленкости. Поред тога, извештај који је пред Вама садржи и трактат - овде буквално преписан - једног другог протагонисте Алексеја Калмана - који је такође сам прикупљао грађу за своје дело. Тако да, када се све сабере и одузме, Кочничар је у читавом том кружењу центром града више преписивао него писао или, његовим језиком речено, више кочио него заиста управљао возилом.
Заиста, посао Кочничара је посебан, у шта сам и сам имао прилике да се уверим, јер сам се у животу бавио са осамнаест различитих занимања, од јувелира до возача трамваја.
Како бих растеретио текст, одмах сам пружио само најнеопходније напомене, a оне остале тек назначио блеђом бојом - у нади да ће наступити погодан тренутак да се и оне обзнане, ради оних који имају намеру да дубље проуче догађаје из извештаја. У сваком случају, молим Вас да се не оптерећујете било каквим напоменама - оне су ту тек за сваки случај...
Након нешто више од десет година од овде описаних догађаја - колико се само свет од тада изменио! - данас, када у Петрограду полажемо камен темељац храма посвећеног великом подвижнику Јустину Ћелијском, ово дело је коначно спремно да угледа светлост дана...
Призивајући у помоћ Пресвету Тројицу, једносуштну и нераздељиву, Која је као Сунце Љубави које греје и праведне и неправедне, молим Вас да испуните моју смерну молбу и помогнете да ово нејако писаније приређено смиреним слугом Ваше Милости, буде предато на суд наше јавности.
Својим зацарењем усрећили сте бољи део човечанства жедног Божије милости и праведности, па усрећите још једно сироче, несрећног болесника са кога све до сада није скинуто - никад изречено али снажно дејствујуће - проклетство услед страшног греха неверја! He пропустите да помилујете Вашег слугу који је спреман да сместа положи сав свој живот за Цара, који је излио благодат на све народе света који су жудели за спасењем!
Са осећањем страхопоштовања и пламене безграничне оданости - ја, као даљи и недостојни рођак великог писца Достојевског (1821-1881) — узимам смелост да себе назовем највернијим и најзахвалнијим од свих поданика Вашег Императорског Величанства.
Дмитриј Фјодорович Тихомиров
Увод
Грачаничко кандшо
Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уљау кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере?
Свети Николај Грачанички(1880-1956)
Тубравић код Ваљева, на дан Преподобног Јустина Ћелијског
Грачаница је потопљена.
Вода је почела подмукло да упази кроз пукотине у старом камену - танким млазом, наизглед стидљиво, попут безазленог поточића - да би убрзо затим наставила незаустављиво да шикља кроз све отворе у храму, због чега је древна светиња већ била скоро поплављена.
Кроз људски грех, нечиста вода је дошла да потопи Манастир кога су се многи одрекли. Неки људи су изградили вештачку брану и одлучили да жртвују манастир из доба Немањића.
Вода је већ била у храму када су верници у чизмама стајали на последњој молитви. Многобројна кандила светлуцала су у храму као неугасива искра божанске љубави у срцима верника.
Једна сестра палила је кандило у подножју Крста, док је растућа злокобна вода досезала до самог руба кандила и претила да га угаси.
Снажна вера ипак није могла да поништи тугу због онога што је један народ себи учинио, што није одлчучније устао да одбрани велику светињу.
Упаливши кандило, сестра се шапатом, обливена сузама, сећала стихова Десанке Максимовић.
- Грачанице
кад бар не би била од камена,
кад би се могла у висине вазнети.
Грачанице
да си нам бар јабука дате можемо ставити у недра и загрејати тако студену од старости,
да нам бар пољима око тебе
нису предака дивних расејане кости...
Грачанице...
А затим читала Псалтир.
- Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Једини новинар који се појавио, од једне друге сестре је хтео да сазна одакле су се појавиле клевете о некаквим лудацима у потопљеном манастиру.
- Ја знам - одговорила је она - да ћемо се ми сви поново срести у Грачаници. Они мисле да смо ми луди? Али ако је човек луд, па помозите том лудом да оздрави, немојте га гурати у још веће лудило... Али није луд онај који брани храм од потапања, већ они који га потапају као и они који су равнодушни, који не могу ни да препознају какво се зло надвило над Србијом. Они који, по речима преподобног Јустина као слепци пипајући тумарају кроз гудуре страшних тајни овога света, док се најзад не сурвајуу неку од њих и не разбију сасвим.
У том трену, верници су духовно збили редове и из једне душе запевали тропар светом Архангелу Михаилу, коме је манастир посвећен. Као да су слутили да трагедија тек почиње.
У том трену до сестре која је давала изјаву узбуђено је дотрчао неки брат и стао приповедати о једном недавном догађају.
- Његово име је Алексеј. Боравио је тада у једном манастиру и док је седећи читао двадесет четврту главу светог Јеванђеља по Матеју - која говори о гнусоби опустошења, поновном доласку Христа и крају света - једна птичица попут врапца је ушла кроз прозор и наизменично му слетала у крило и на рамена. Није прекидао читање, а кад је заврпшо и отпевао Слава Тебје Господи, слава Тебје, птичица је истог момента излетела напоље. Када је коначно дошао себи и запитао се шта тo би? и да ли можда све то није било неко привиђење или демонска обмана, птичица је поново упетела, прхнупа два-три пута крилима, у стилу: To сам заиста била ја и одлетела. Међутим, истог дана се догодила једна занимљивост о којој је брат Алексеј причао са посебним узбуђењем. Наиме, објављена је вест да се првоврховни руски екумениста, први пут у хиљадугодишњој руској историји, састаје са римским папом... И сетио се да ми то јави баш данас када безбожници потапају Грачаницу, спрема се коначно признање „независног Косова" и припрема издаја на Критском скупу! Шта још да додам, сестро, осим: А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје јер се приближава избављење ваше.
У трену када је брат завршио своју мисао, неки аутомобил се зауставио поред злокобне надируће воде и један старији господин, иначе храбри ратник, неустрашиви подвижник европске езотеријске традиције и заштитник званичне екуменске политике, у пратњи два младића, упутио се ка манастиру, зауставио мало поиздаље и гласно се обратио грачаничким стражарима.
- Страшна опасност се надвила над српским родом! Ви затуцани, пркосни, оболели, полудели „богумилски“ зилоти и фанатични расколници; злобни, дезорјентисани и дегенерисани оговарачи, демонске слуге, страшно залутасте, обузела вас нека језовита тама! Ви, који спроводите ваше секташке сеансе, ви ништа нисте разумели! 'Није овде потопљен манастир, то је ваша пројекција. He, ви сте потопљени! Попут протестаната, и ви, овдашњи секташи, опседнути сте папом и Ватиканом, видевши свуда око себе црни папски прстен, тајне потписе, екуменско-прозелитску заверу, унијаћење, потенцијално клање и све оно што иначе спада у ту групу завереничких појмова. У поверењу - да не буде забуне - у Ватикану нема никакве завере... Ипак, верујем да има још пристојних Срба који разумеју реалност - у којој неки манастири морају бити потпљени а неки не, барем још увек не - и који ће бити кадри да вам стану на peп и избију трозубац из канџи. Ето каква су времена дошла, да ви са демонским реповима, канџама и трозупцима браните манастир од потапањаИ
Схвативши да је невољно загазио у мочваре досадног филозофирања, брзо се поправио и поново наставио да бљује аутентичну ватру.
- Ви лажни и неправославни, јеретички и надобудни антиекуменисти, ви нисте никаква и ничија измишљотина, већ наша тужна и грозна реалност! Као што рекох, ви, јеретици, браните манастир, а ми, црквени мисионари вас због тога осуђујемо — замислите какав парадокс! - али то је наша стварност... Ви једноставно рушите све пред собом, бринући само за једну потопљену ваљевску цркву! Ето колико сте ви уствари деструктивни! Спасавајући један манастир, хоћете да потопите читаву Цркву -да ли сте свесни шта радите?! Уосталом, чешће помињете папу него Христа! Расути сте и дезорјентисани, ношени политичко-свађалачким доживљајем света. To и такво ваше „хришћанство“ је rope од сваког атеизма. Јер атеисти се не боре за Ваљевску Грачаницу и баш их брига да ли се тамо води неки екуменски дијалог и за његов исход не дају ни пет пара!
- Време ће проћи, а вечност остаје где је увек била: у непосредном комшилуку Студенице, Жиче, Сопоћана, Хиландара, Ковиља, Јовања, Шишатовца, Велике Ремете, Острога... А шта ви хоћете? Да вечност буде и у комшилуку Ваљевске Грачанице? Ето, вама се даје прст, а ви хоћете целу руку! Какав безобразлук! Па вечност је вечност, без обзира на комшилук!
Малчице подигавши нос и ћутке осмотривши запрепашћене слушаоце који су ипак били исувише тужни због потопљене светиње да би улазили у свађу са необичним гостом, говорник је изгледао као разапет између тврдње да је изрекао велику мудрост и нежељене, али све присутније слутње да је иста, заправо, ноторна глупост. Стога је брзопотезни наставак говора служио, између осталог, и немупггом покушају прикривања исте.
- И нешто још важније, слушајте ме добро: Ко год прогласи екуменисте за тајне паписте, ко год каже да би, рецимо, неки ученик Никодима Ротова - криптојезуите, блажена старица Пелагија Рјазанска 1965. му прорекла Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе, да би он, након тринаест година попио отров намењен управо папи - или било ко у мантији могао бити „кагебеовац“, јеретик је! Три пута проклет! Без покајања изгубљен! Слепи путник и клеветник у пустињи коју је сам направио од света у коме живи! Уосталом, решење за зилоте је болно једноставно. Ћутите и молите се. Будите прави, храбри хришћани који умеју да не таласају. Јер то, уосталом, није нимало паметно.
- Без икакве сумње: злоупотреба „борбе против потапања“ овог манастира, посебно, код неких тамо јадника попут „монаха-немонаха“ - који сањају да су једини преостали непотопљени од све братије Грачанице Ваљевске и српске - више је него видљива, и слепом јасна. Други су астински борци, можда слабо видљиви, рецимо они за служење Литургије на било ком другом месту, борци-лиценцирани мисионари. Сетимо се само како је он рекао да ће муњевито спасити Грачаницу ако први међу једнаким екуменистима то затражи, а овај одговорио како нема ништа против да се манастир спасе и - појео вук магарца! Сви могу, сви хоће и на крају - ништа. Додуше, то је било пред изборе, што баца ново светло на ову нашу тужну причу. Па ипак, није све тако црно. Потписали предају манастира, па шта? To је све било под притисцима. Нећу уопште да говорим о томе. To је испод части сваког поштеног човека.
- И на крају - он малчице повиси тон - да закључим: највећи проблем Србије није уништење или потапање неког овдашњег манастира - посебно не оног у ком се већином није служило и који, надам се, није немањићки - већ стално уништавање и кобно зилотско потапање целокупне Цркве! Да будем сасвим прецизан: мој утисак је да ви, такозвани чувари вере, на жалост, поново разапињете Христа.
Како је то рекао, окренуо се, и - уз тихи жамор зачуђених слушалаца, који су до краја остали углавном мирни — са пратњом се вратио у аутомобил, након чега је незвана трочлана делегација нетрагом нестала.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Тајна убиства у кругу двојке: унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији
Издавач: Samostalni izdavač Miroslav Maravić
Страна: 600 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 17 x 21 cm
Година издања: 2018
ИСБН: 978-86-900577-0-2