Autor: Aca Deda
Strana: 73
► Ostali detalji

Tvrdeći za sebe da je ’suviše mator’ da bi pratio likove, odnose i fabulu, Aca Deda je napisao knjigu koja se čita s mesta na kome je otvorite...


Gorčin Stojanović o Aleksandru Kothaju: Aca Deda bio je najbolji ćale

Negde u kraj sedamdesetih, beše u Cetinjskoj ulici u Beogradu, na broju šest, knjižara. Zvanično, bila je to - a možda je još uvek - knjižara Narodne knjige. Niko je, međutim, nije tako zvao, bila je znana kao "kod Ace i Ive".

Bila je to prva knjižara koja je radila do deset uveče, četvrtkom, beše li, do ponoći. I nije to bila knjižara, nego mali kulturni centar: na gramofonu je svirao Kit Džeret, oko nekog stola i na zelenim foteljama pisci i novinari, knjige su bile posvuda, tu se moglo kupiti grafike, postere i fanzine, a na itisonu su sedeli klinci i listali, recimo, "Rok enciklopediju". Jedan je tamo prvi put pročitao netom objavljenu Selindžerovu "Podignite visoko krovnu građu, tesari".

Aca, Aleksandar Kothaj, posle će raditi razne stvari: urednikovati, smišljati reklame, pisati. Ali će, pre svega, biti i ostati Aca, jedan od onih koji su so Beograda, koji ga uistinu čine metropolom. To ne rade staklene kule i uređeni platoi. To uvek rade ljudi.

Aci je sve bilo jasno i sve je primao sa malo blage ironije, sa malo blage gorčine, sa nezlobivošću nekog ko razume svet oko sebe, ali, kao svaki darovit čovek, ne prestaje da mu se čudi. Aca Kothaj bio je čovek s osmehom u očima. Zato se dolazilo u Cetinjsku šest. Aca Deda, kako je potpisao svoju knjigu "Tata!", bio je najbolji ćale. Zato je bila radost biti s njim na klupi na Tašu. Aleksandar Kothaj pisao je mikrokolumne, pa ipak ne puke aforizme, u NIN-u. Zvale su se "Ovolicko". Tom je rečju, u isti mah ironično i jetko, neusiljeno a tačno, nepretenciozno ali suštastveno, opisivao ovaj sluđeni svet pompeznih i grandilokventnih mediokriteta ispražnjenih od svakog sadržaja osim prostačke volje za moći.

Ovolicko ga nema, a onoliko već nedostaje.

izvor: blic.rs