Аутор: Милан Бабић
Страна: 394
► Остали детаљи

Државни удари су један од најстаријих, најизненаднијих и, у 20. веку, најчешћих нелегалних облика промене власти у свету. То је, као неуставни облик интервенције оружаних снага у политици државе, велика претња по безбедност и стабилност државе. Јавља се када оружане снаге, полиција, паравојне снаге, владар или плаћеници применом насиља, претњом насиљем или небрањењем режима од насиља замене актуелно политичко вођство државе и успоставе сопствену власт. Главни узроци су економска (лоши социо-економски показатељи) и политичка криза (умањен легитимитет режима), стратешки интереси великих сила и др. У овом раду ћемо анализирати академску литературу о овој теми; описати феномен и појаву државног удара; упоређивати врсте државног удара; упоређивати узроке и предуслове; класификовати актере и истраживати њихове односе; описати технике државног удара, које су присутне у академским радовима од 1960-их година до 2010-их; анализирати последице ове појаве, као и основне смернице у превенцији државног удара. Државни удари ће без универзалне међународне осуде још дуго бити присутни у будућности.
Kључне речи: државни удар, техника, феномен, превенција, последице

Рецензија проф. Др Драгана Недељковића:
Импозантно је дело овог младог научника који је одбранио свој мастер рад (Техника извођења државних удара од II св. рата до почетка XXI века), за који можемо рећи да пребацује услове за поменуте мултидисциплинарне мастер студије, тако да би то могла бити, уверен сам докторска дисертација. Рад је писан и представљен на
врло систематичан начин, тако да Бабићев ментор, проф. Др Драган Симеуновић, може бити поносан што има тако зрелог и јаког ученика. Све је у том мастер раду врло систематски представљено тако да се тај озбиљан текст с лакоћом чита, иако је тема којом се бави итекако
сложена и тешка.“

Садржај:

Увод
1. ФЕНОМЕН ДРЖАВНОГ УДАРА
1.1. Интервенција оружаних снага у политици државе
1.1.1. Диспозиција за интервенцију
1.1.1.1. Мотиви који одвраћају оружане снаге од интервенције
1.1.1.2. Мотиви који покрећу оружане снаге на интервенцију
1.1.1.3. Расположење
1.1.2. Прилика за интервенцију
1.1.2.1. Диспозиција и прилика – калкулус интервенције
1.1.3. Нивои интервенције
1.1.3.1. Параметри нивоа интервенције
1.1.3.2. Промене у нивоу политичке културе
1.1.4. Видови интервенције
1.2. Појам државног удара
1.2.1. Појава државног удара
1.2.1.1. Kарактеристике државног удара
1.2.1.2. Индикатори државног удара
1.2.1.3. Замка државног удара
1.2.2. Дефиниција државног удара
1.2.3. Разликовање државног удара од других облика преврата
1.3. Врсте државног удара
1.3.1. Пробојни државни удар
1.3.2. Чуварски државни удар
1.3.3. Вето државни удар
1.3.4. Државни удар одозго
1.3.5. Плаћенички државни удар
1.3.6. Пуч
1.3.6.1. Kуартелацо (цуартелазо)
1.3.7. Подтипови државног удара
1.3.7.1. Голпе де естадо
1.3.7.2. Пронунциаменто
1.3.7.3. Демократски државни удар
1.3.7.4. Бескрвни државни удар
1.3.7.5. Kрвави државни удар
1.3.7.6. Лажирани државни удар
1.3.7.7. Ненамерни државни удар
1.4. Актери државног удара
1.4.1. Припадници оружаних снага
1.4.2. Припадници полиције и паравојних снага
1.4.3. Плаћеници
1.5. Узроци државног удара
1.6. Предуслови државног удара
2. ИСТОРИЈСKИ ПРЕГЛЕД ДРЖАВНИХ УДАРА од 1945. до 2014
2.1. Преглед успешних државних удара током Хладног рата
2.2. Преглед успешних државних удара после Хладног рата
3. ТЕХНИKА ДРЖАВНОГ УДАРА
3.1. Неутралисање одбране државе
3.2. Неутралисање оружаних снага
3.2.1. Регрутација
3.3. Неутралисање полицијских снага
3.3.1. Паравојни елемент
3.3.2. Рурална полиција
3.3.3. Урбана и национална полиција
3.4. Неутралисање безбедносних агенција
3.4.1. Безбедносне агенције са чисто обавештајном функцијом
3.4.2. Kонтраобавештајне агенције
3.4.2.1. Kонтрашпијунажне службе
3.4.3. Агенције интерне (политичке) безбедности
3.4.4. Агенције са унутрашњом обавештајном делатношћу
3.5. Фаза припреме
3.5.1. Завера
3.5.2. Планирање
3.5.3. Одабир вође државног удара
3.5.4. Субверзија и неутрализација јединица
3.5.5. Обавештајни моменат
3.5.6. Циљеви државног удара
3.5.6.1. Људски циљеви
3.5.6.2. Јавне зграде
3.5.6.3. Електронски медији
3.5.6.4. Kомуникације
3.5.6.5. Војне и владине комуникације
3.5.6.6. Војна постројења
3.5.6.7. Полуге моћи
3.5.7. Спонзоришуће државе
3.6. Фаза непосредног извођења
3.6.1. Неутралисање политичких снага уопште
3.6.1.1. Личности из владе
3.6.1.2. Личности изван владе
3.6.1.3. Физичка постројења
3.6.2. Темпирање државног удара
3.6.3. Наређења
3.6.4. Активни тимови
3.6.4.1. А-тимови
3.6.4.2. Б и Ц-тимови
3.6.5. Распоред блокирајућих снага
3.6.5.1. Kонтролни пунктови
3.6.6. Уочи државног удара
3.6.7. Прорачун времена, секвенце и безбедности
3.6.8. Акција
3.6.8.1. А-циљеви
3.6.8.2. Б-циљеви
3.6.8.3. Ц-циљеви
3.6.9. Тактички моменат
3.7. Фаза консолидације
3.7.1. Неутралисање политичких снага − посебне групе
3.7.1.1. Религиозне организације
3.7.1.2. Политичке партије
3.7.1.3. Синдикати
3.7.2. Ситуација непосредно после државног удара
3.7.2.1. Стабилизовање пучистичких снага
3.7.2.2. Стабилизовање бирократије
3.7.2.3. Стабилизовање народних маса
3.7.3. Међународна признања
4. ПОСЛЕДИЦЕ ДРЖАВНОГ УДАРА
4.1. Последице успелог државног удара
4.1.1. Правне последице
4.1.1.1. Процедурално утврђивање
4.1.1.2. Субстантивно утврђивање
4.1.1.3. Институционално утврђивање
4.1.2. Политичке последице
4.1.2.1. Индиректна владавина оружаних снага
4.1.2.2. Директна владавина оружаних снага
4.1.2.3. Двојни режим
4.1.2.4. Динамика војних режима
4.1.2.5. Повратак у касарне – абдикација
4.1.2.6. Повратак у касарне – ре-цивилијанизација
4.1.2.7. Последице државног удара после краја Хладног рата
4.2. Последице неуспелог државног удара
5. ПРЕВЕНЦИЈА ДРЖАВНОГ УДАРА
5.1. Стратешка превенција државног удара
5.1.1. Војни професионализам
5.1.2. Одрживи социјални развој
5.1.3. Цивилна контрола оружаних снага
5.1.3.1. Субјективна цивилна контрола
5.1.3.2. Објективна цивилна контрола
5.2. Тактичка превенција државног удара
5.2.1. Неговање аполитичности оружаних снага
5.2.2. Пооштравање законских санкција за ова кривична дела
5.2.3. Модификација војне потрошње
5.2.4. Kонтрабалансирање
5.3. Оператичка превенција државног удара
6. ЗАKЉУЧАK
Литература