Кроз биолошку историју инсекта lat. Palingenia longieatuda и локалну легенду о цветању Тисе или тиским воденим цветовима Ephemeroptra, везаних за предисторијске почетке свог настанка, вековима суженим на водене локалитете око Араче, Бисерног острва и Новог Бечеја – савремена збивања везана су за Нови Сад – роман приказује кроз Приповедача, коме је Господ наменио да буде свевид и памти сваки тренутак и појединост свих делова историје, по хришћанским начелима asinus aureola и unio mistica. То је Господова награда Приповедачу што је имао храбрости да јавно воли и свима призна да невољен воли Дона Негру, последњи појавни облик богиње Иштар која је та змија што је украла и појела траву живота и смисла људског постојања…

По дубинама у тајне дубине људске душе роман „Тиски цвет“ Јулијана Тамаша стаје у ред романа „Мртве душе“ Гогоља, „Записи из мртвог дома“ Достојевског и „Мајстор и Маргарита“ Булгакова… – Томислав Кетиг