Зорица Шошић Максимовић успева да отргне од заборава и да нас подсети на обичаје и традицију која је угрожена пред налетом новог доба: проводаџисање као начин проналажења супружника, спремање девојачке спреме, начин прослављања свадбе; опстанак патријархалне породице, поштовање родитеља, покорност и послушност према старијима, многочланост породице; врачање и бајање, бацање проклетства…

Својим искреним и емотивно обојеним казивањем, премешта нас у један период страдања српског појединца. Немогуће је остати равнодушан на сваки осмех или сузу њених јунака. Читањем њихових личних судбина као да заједно проживљавамо сваки њихов тренутак. Роман који тражи пуну пажњу при читању, али и роман који обећава да нећете остати апатични на оно што има да вам каже.

Дијана Тошић