Аутори: превод с македонског на српски језик Ненад Вујадиновић, превод на енглески језик Зоран Анчевски, Рајна Кошка ; фотографије Горан Десковски]
Страна: 235
► Остали детаљи

Упоредо текст на српском и енглеском језику.

14. нов 2012.
Пре тачно десет година вајар Томе Серафимовски излагао је своје скулптуре у галерији САНУ као члан Македонске академије наука и уметности. Та поставка била је својеврсна улазница за нашу академију, Серафимовски постаје њен члан 2003, а његови радови, груписани под називом „Балканско сазвежђе”, од данас у 19 сати у галерији ове институције биће поново пред домаћом публиком.

На овој, заправо, приступној изложби, коју је пре Београда видела публика у Скопљу и Софији, налази се 46 дела, највише скулптура у бронзи, нешто у мермеру и цртежи који прате развој писма, од глагољице, преко прве ћирилице па до њене коначне верзије, дакле временски распон од 8. до 11. века. Аутор, који радо користи прилепски сивец (врста мермера), за своје радове каже да су традиционални, озбиљни и да је такав и њихов материјал. Све их повезује једна тема – Балкан.

– Ми сви, па и ја, припадамо Балканском полуострву, таквом какво јесте. Поносим се што сам Балканац и то моје порекло ме је вукло и у уметности. Где год било чиме разгрнете земљу наше постојбине такнете културу и цивилизацију. Изабрао сам личности из десетак држава на Балкану, људе који су обележили своје културе и народе и њих можете видети на изложби. Балканско сазвежђе асоцира на јединство, уједињење. Можете то гледати као једну ликовну реплику данашњој Европи. Овом темом бавим се скоро две деценије и још увек то није затворена књига. Недостају Никола Тесла, Свети Сава, Иван Цанкар... Ако Бог да здравља и њих ћу урадити.

Побуде које долазе из дубине времена, али и из садашњости, из историје завичаја, домовине и региона, стално су присутне и препознатљиве у његовој идеји и његовом раду, пише о Серафимовском академик Јосип Братулић и додаје: „Његове скулптуре показују да он није подлегао пролазним трендовима већ да су му људски лик и све оно што је са њим повезано – лице, руке, тело, драперија (укупно: форма, облик и обликовање) – увек апсолутно најважнији”.

извор: www.politika.rs

03. март 2016.
У Скопљу је данас, у 80. години преминуо угледни македонски вајар, академик Томе Серафимовски.

У веома богатом, 60-годишњем стваралачком опусу академик Серафимовски је урадио - 550 скулптура, 250 портрета, 180 актова, стотињак скица и минијатура, преко 15 скулптура са анималним сценама, десетак торзоа и рељефа, више од 40 споменика и спомен-обележја у Македонији, земљама Балкана и широм света.

Серафимовски је оснивач и Фондације „Ликовни уметници Ђури Јакшићу" у Скадарлији у Београду. Његова уметничка дела налазе се у Македонији, Србији, Хрватској, Италији, Бугарској, Француској, Шпанији... широм Европе и Америке у слободном простору, у приватним и јавним колекцијама, у галеријама и музејима. Учествовао је на око 300 групних, а остварио је и 40 самосталних изложби у земљи и уностранству.

У оквиру циклуса "Балканско сазвежђе" Серафимовски био ангажован на изради скулптуре Николе Тесле.

Био је члан македонске, српске и црногорске академије наука и уметности и члан Светске академије уметности и наука, са седиштем у Сан Франциску.

Серафимовскио је рођен у селу Зубовце код Гостивара, 14. јула 1935. године. Основну школу је заврио у Гостивару, а 1957. средњу уметничку, на одсеку вајарства у Сплиту. Известан период је радио као сликар сценограф у народном казалишту у Сплиту.

Образовање је 1957. наставио на Академији ликовних уметности у Загребу где је дипломарао 1963. у класи професора Антуна Аугустинчића. Исте године је ангажован као сарадник у мајсторској радионици свог професора... Као стипендиста Владе Француске био је на вишегфодишњим студијским усавршавањима у Паризу. У то време радио је као сарадник са познатом француском вајарком, Алицијом Пеналба.

По повратку из Париза, крајем 1969. извесно време радио је као сценограф у Телевизији Скопље. За члана МАНУ је изабран 7. октобра 1988. а од 1992. до 1999. био је секретар Одељења за уметност и члан Председништва МАНУ.

Академик Серафимовски биће сахрањен у недељу у подне на градском гробљу Бител у Скопљу. У МАНУ 7. марта биће одржана Комеморативна седница поводом смрти академиока Серафимовског у 12 часова.

Ктитор

У спомен његових предака, у родном селу Зубовце, 2008. подигнута је црква „Св. апостол Тома“ чији је ктитор академик Серафимовски. Урадио је иконостас у том храму у јединственој техници, бараљеф у бронзи, што се сматра првим примером уникатног дела у новијој уметности.

Жена трајна опсесија...

На промоцији ТВ фељтона РТС-а о животу и делу академика Сњерафимовског „Извајани Балкан“ у МАНУ у Скопљу, отобра лане, оценио је: – Човек је моја неисцрпна инспирација, ама човек је почетак и крај, док је жена само - почетак. Ја немогу да сагледам крај испирације за жену. Она остаје као моја трајна не опсесија, испирација, љубав и жеља-.

извор: http://www.srbi.org.mk/sr/kultura/