Аутор: превод свештеник Хранислав Томић
Страна: 40
► Остали детаљи

Предговор

Неканонске књиге Сгарога Завета у нашој богословској науци, као предмет; врло слабо су обрађене. Скоро никакве литературе о њима немамо а немамо их ни у приступачном српском преводу. Иако неканонске, оне су, ипак од цркве православне признате као корисне и врло поучне, па сам их стога превео и кратку студију за сваку написао.

Божјом помоћу, као прву књигу објављујем књигу Товита, а ако Бог да, убрзо ће угледати света и остале:
Књига Јудите,
Премудрости Соломонове,
Премудрости Исуса сина Сирахова,
Књиге Макавејске,
Књиге Јездрине (II и III),
Књига Варуха и
Посланица Јеремије Пророка.

Друго издање, биће штампано са коментаром. Жеља ми је да Књига Товита, а са њом и остале неканонске књиге Cт. Завета, буду од користи, на првом месту ученицима богословија, приликом изучавања Св. Писма; свештенству и православном народу.

Пресвитер Хранислав Томић

Неколико речи о књизи Товит

Као што и преводшиц Товита Хранислав Томић, свештеник из Бивоља код Крушевца, каже, у српској православној литератури нема много дела посвећених теми неканонских књига Сгарога Завета. Ретки су и изузеци радови који третирају ову проблематику.

Превод који је учинио Томић најављен је у Прегледу цркве епархије жичке (1930. год.) овако: Товита - Прва неканонска књига Старог Завета, 30 стр., 1930. год. (први текст превода књиге Товита на српски језик, стоји у коментару Прегледа).

У српској литератури, пре његовог превода срећемо радове Милована Видаковића из 1825. године и епископа бачког Платона Атанацковића из 1858. године - додуше, превод је на српскословенском у њиховим делима. Томић, у фуснотама и литератури коју је користио за израду књиге наводи и рад Божа Јовановића: Књига Товита. Лекције заученике Богословије „Св. Саве”, Лигограф. Београд, 1912 (ово дело је излазило као уџбеник више пута, почевши од 1894. год., нап. прир.).

Преносећи овде Томићев рад, ми у њему нисмо радили сравњење са данашњим правописом. Где је то могуће, уједначили смо употребу слова ј; и име Господње исписали почетним великим словом. Тако да се читаоцу текст може учинити архаичан, стилски и језички застарео, тром и тежак за разумевање. Но, то је само први дојам. Пошто је књига Товит у СПЦ у међувремену уврштена у ред канонских, и налази се у последњим издањима Старога Завета СА Синода СПЦ, сматрали смо да је потребно превод Томићев оставити онакав какав јесте био у време свог првог појављивања. Веома образован и за садашња мерила, Томић је тада проучио обиље материјала који је везан за историјат Товита, и то унео у први део књиге. Изршио је анализу више података значајних за време, настанак, ауторство, учеснике у догађајима. И по томе је јединствен код нас. Остапи, који су се после њега бавили Товитом, морали су се позивати на његов рад. Или, ако то нису чинили, радили су из почетка.

Товит својом лепотом и дубином хришћанских мисли које се у њему налазе, заслужује што чешђе читање и проучавање. Иако писан шест векова пре Господа Исуса Христа. он је сав прожет мислима које ћемо касније налазити у Новом Завету. Томић их запажа. указује на њих и јасно уочава њшхов ванвременски значај. Товит. у суштини. представља још једну од потврда пророка о доласку Спаситеља и Откупитеља света. Речи које Товит упућује сину Товији толико су утемељене у моралном и цивилизацијском току човечанства да су прави пример исправног, здравог и побожног начина живота. Што је још битније, Товија те речи усваја и живи по њима. Зато, радећи и остајући у послушању оцу и после његове смрти. Товија има од Бога благословен живот и пород.

У Товиту се први пут појављује име архангела Рафаила, Товијиног сапутника. Испратившн цео Товијин пут, саветујући га како да одагна демоне и излечи оца, архангео Рафаило постаје синоним за верног и оданог заштитника свих богобојажљивих људи. Данас се сматра помоћником путника и болесних. Али и архангео Рафаило се појављује по допуштењу Господњем, јер је Господ чувши молитве Товита и Саре кћи Рагуилове, прихватајући их као искрене, чисте и срдачне, упутио Рафаила да их испуни. Дакле, само молитва из срца и душе, без празних речи, гестова и чињења, може довести до одговора - Господ ће је услишити. На спасење. здравље и напредак молиоца.

Товит је прави пример како би се ваљало владати у свету. И за очеве, и за синове и за следећа покољења. Ту први пут чујемо и једну од највећих заповести хришћанских: Што ниси рад себи, не чини другоме.

На Свету Великомученицу Марину, лета Господњег 2015.
Мирољуб Роглић
Слободан Обрадовић


Садржај

Предговор, 5
Увод, 6
Име књиге, 6
Писац и време писања књиге, 6
Језик оригинала, 7
Рецензије и преводи, 8
Историјски ауторитет књиге, 9
Деоба књиге и садржина, 9
Литература, 13
Текст књиге Товита, 15
Акатист Светом архангелу Рафаилу, 31
Молитва Светом архангелу Рафаилу, 38
Неколико речи о књизи Товит, 39


Одломак

Tora дана сетио се Товит за сребро, шта је дао Гаваилу у Рагама Мидијским. И рече у себи: Ја тражим смрт а не позвах Товију, сина мога, да му јавим пре но што умрем? И позвав га рече му: Сине, ако умрем погреби ме и немој да презиреш мајку своју: поштуј је у све дане живота свога и чини што јој је угодно и немој да је ожалостиш. Сети се, сине, да је много муке имала још када си јој у утроби био. А кад умре, погреби је поред мене, у истом гробу. У све дане, сине, сети се Господа Бога нашег и да не пожелиш да згрешиш и преступиш заповести Његове. Чини праведно у све дане живота свога и да не идеш путем неправде. Јер ако будеш радио праведно, имаћеш утехе као сви, који раде по правди. Из своје имовине чини милостињу и да твоје око не зажали кад дајеш милостињу. Од никаквог сиромаха да не одвратиш лице твоје, па се и од тебе неће одвратити лице Божије. Кад будеш имао много, чини из тога милостињу и кад будеш имао мало, не бој се чинити милостињу по мало. Јер ћеш осигурати себи богато скровиште у дан нужде. Јер милостиња избавља од смрти и не пушта у таму. Милостиња је богати дар за све, који је чине пред Свевишњим. Сине, чувај се од сваког блудочинства. Узми себи жену из племена отаца твојих а не из другог племена, јер смо синови ророкови. Сети се, сине, да су Ноје, Аврам, Исак и Јаков, оци наши, од старине узимали жене, из рода свога, и били благословени са децом својом и семе ће њихово наследити земљу. А сад, сине, љуби браћу своју и не узноси се срцем својим изнад браће своје и синова и кћери народа твога, да од њих не узмеш себи жену, јер је у гордости погибао и разврат многи и у разврату оскудица и пустош, а разврат је мајка глади. Плата свакога твога радника, да не преноћи код тебе, него му је дај одмах. И теби ће се одати, ако будеш служио Богу. Сине, буди пажљив у свима поступцима својим и буди паметан у свему своме владању. Што ниси рад себи, не чини другоме. Не пиј вина до пијанства и да пијанство не иде с тобом по путевима твојим. Давај гладном од хлеба твога и нагом од одела твога; од свега што имаш у изобиљу чини милостињу и да не прегледа око твоје кад чиниш милостињу. Раздели хлеб твој око гробова праведних а не дај га грешнику. Од сваког паметног тражи савет и не пренебрегни сваки савет користан. У свако време бл агосиљај Господа Бога твога и моли од Њега да ти путеви буду прави и сви планови и намере успешни. Јер ни један народ није властан да даје савете, но сам Господ даје сва блага и кога хоће понижава по својој вољи. И сад, сине, сети се заповести мојих и да се не избришу из срца твога.