“Најлепше странице ове књиге испуњене су примерима древне народне етике. У сред ратног вртлога и ужаса, патријархални човек настоји да сачува своју душу. Иако се кроз Албанију немилосрдно остављају болесни и рањени, чак и они најближи, књига пружа и примере супротне врсте. Брига о другоме и другарство провлаче се кроз многа казивања. ‘Ми војници смо се волели. Постављани су парници, па кад један погине онај други да запише и сахрани. Чим један остане сам, он одмах тражи парник’, казује Радосав Марковић јединствен податак који по свему судећи, досад није забележен. Драгомир Ђорђевић на фронту уговара да се ожени непознатом сестром свог друга, ако преживи, и то после рата испуњава.

…

Укратко, овај зборник је широка панорама наше народне психологије, погледа, мишљења, поступака; па чак и народне парапсихологије. Дотиче се и невидљива, тајанствена страна појава и живота.

…

О мучним ратовима 1912-18. године и нашој најтежој теми Албанској Голготи, досад су највише говорили официри и интелектуалци, а понајмање онај који је те ратове носио и добио – обичан војник, сељак. Сада се овај први пут јавља у својој, и то већој књизи, и о предмету на којем су се поломила толика пера (међу њима и Нушићево) први пут се говори непатетично и чисто, изнутра, драгоценом једноставношћу казивања.“

Драгиша Витошевић