Аутор: Далибор Даничић
Страна: 154
► Остали детаљи

Какве везе имају трчање, Христос и поезија?

Веза је човек којег никад нису болела леђа. Уједно је то човек са истанчаним прагом осетљивости, али не и рањивости, прецизније, иако рањен, он ће чврсто стајати, тј. наставити да се креће.
Кад сам га упознао, нисам могао претпоставити да ће бити песник, мада морам признати, увек је имао у себи ту необичност неопходну за песника.

А и да ли је песник?

Пре ће бити да је то човек снажног искуства које не сме и не може да се закопа, али и не може на бољи начин да се изрази него песмама.

Трчање је само пут до искуства, док аутентичност сведочења подупиру безмало Алпи. Зато је и карактер песама уједно оштар и племенит. Не, није оштрина везана за планину већ племенитост.

Оштрина је искључиво од њега самог. Песме нису о планини, нису ни о Христу, већ су о кретању ка, у и са Христом.

Ове песме пријају мојој души. Души прија лепота, али души прија и истина, чак и кад сече.

Објављивати истину дар је са висине и завређује тихо и дубоко поштовање. Не варајте се, истина није увек везана за објективност. Свом својом субјективношћу стојим иза тога да у овим песмама има Нешто. Назовите то Нешто како хоћете, али тек кад га између редова пронађете.

Хвала свима који су се потрудили да ова збирка буде објављена" - oтац Петар Богдановић