Аутор: Васо И. Војводић
Страна: 262
► Остали детаљи

Од опсаде Беча 1683. године па до Првог српског устанка Србија је два пута била ратно поприште. Војске двеју моћних царевина, Аустрије и Турске, водиле су дуготрајне битке на њеном тлу. Српски народ није остао пасиван посматрач. Дизао се на устанке, био се са Турцима, помагао ратне операције ћесарових армија...и надао се коначном ослобођењу. За време тих борби у обећањима из Беча није се штедело. Устали Срби били су добродошла и знатна помоћ аустријској војсци. Но приликом повлачења Беч је мало водио рачуна шта ће бити са његовим савезницима. Они су препуштани освети фанатизованих турских аскера и башибозлучких гомила. Да би избегли истребљење, стари пећки патријарх Арсеније Црнојевић је 1690. године са једним великим делом народа прешао у јужну Угарску. Око 50 година касније то ће исто учинити патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабенда.


САДРЖАЈ

Чардаклије, 5
Животопис Атанасија Николића (1803-1882), 13
Извештај и Рада Чуића о Раковичкој буни (1871), 29
Уједињена омладина српска и припремање устанка на Балкану 1871-1872. године, 49
Споменица Милетићеве »Српске народне слободоумне странке« и »Главног одбора за српско ослобођење« Кнежевском намесништву у Србији о дизању устанка на Балкану 1872. године, 69
Када је и како настала изрека »Само слога Србина спасава«, 131
Једна епизода из обавештајног рада аустријског конзулата у Београду 1865-1868. године, 138
Границе, управна подела и државне институције Босне и Херцеговине од 1463. до 1878. године, 162
Васо Пелагић - велики народни трибун (уз стопедесетогодишњицу рођења), 189
Политички и национални рад Србије на ослобођењу Босне и Херцеговине 1860-1868. године, 194
Кочина крајина, 229
Списак личних имена, 243
Списак географских имена, 253