У потрази за империјом Италија и Балкан почетком XX века
У ПОТРАЗИ ЗА ИМПЕРИЈОМ – Италија и Балкан почетком XX века је четврта књига познатог историчара академика Драгољуба Р. Живојиновића коју је објавио „Албатрос плус“. У њој су обрађене политичке и социјалне прилике у Европи, посебно на Балкану након балканских ратова, уочи, у току и након Првог светског рата. Главна пажња је посвећена претензијама Италије на источном Јадрану, или данашњем „Западном Балкану“. Италија је након иако закаснелог уједињења упорно настојала да се сврста у ред великих европских сила, па су италијански колонијалисти и империјалисти бацали су стално погледе на просторе ближим Италији који су били у Аустро-Угарској, настањени претежно словенским, немачким и италијанским живљем.
Рат је био прилика да Италија оствари све оно што је сматрала да јој је било неопходно: нове територије, стратешке границе, доминацију на Јадранском мору. У питању је била Албанија, Црна Гора, Далмација и острва, Ријека, Трентино, Трст. Оно што није било могуће припојити морало је бити неутрализовано.
На крају рата Италија се нашла у отвореном сукобу са САД, с једне и новоствореном Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, с друге стране. Нову државу Краљевину СХС Италија је доживљавала као препреку својим намерама у Далмацији, Црној Гори и Албанији. Посебно је био отворен и оштар сукоб око Црне Горе и њеног очувања као независне државе. Уједињење Црне Горе са Србијом било је у супротности са намерама Италије. У том циљу, италијанска војска и морнарица припремиле су „Божићну побуну“ у Црној Гори у намери да спрече то уједињење. Касније је потписана и италијанско-црногорска Војна конвенција којом је Италија намеравала да окупи црногорске избеглице и упути их у Црну Гору. Све до потписивања Рапалског уговора (у новембру 1920) Италија је одбијала да прихвати уједињење Црне Горе са Србијом.
Сукоби око Далмације, Истре и острва изазвали су још већу узбуну. Италијанске копнене и поморске снаге окупирале су део Далмације до Книна и Дрниша и острва у средњем у северном Јадрану. Завеле су строг режим окупације и предузимале оштре мере према противницима италијанске окупације Далмације.
Преговорима у Рапалу и потоњим потписивањем уговора повучене су границе између Италије и Краљевине СХС.
Рат је био прилика да Италија оствари све оно што је сматрала да јој је било неопходно: нове територије, стратешке границе, доминацију на Јадранском мору. У питању је била Албанија, Црна Гора, Далмација и острва, Ријека, Трентино, Трст. Оно што није било могуће припојити морало је бити неутрализовано.
На крају рата Италија се нашла у отвореном сукобу са САД, с једне и новоствореном Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, с друге стране. Нову државу Краљевину СХС Италија је доживљавала као препреку својим намерама у Далмацији, Црној Гори и Албанији. Посебно је био отворен и оштар сукоб око Црне Горе и њеног очувања као независне државе. Уједињење Црне Горе са Србијом било је у супротности са намерама Италије. У том циљу, италијанска војска и морнарица припремиле су „Божићну побуну“ у Црној Гори у намери да спрече то уједињење. Касније је потписана и италијанско-црногорска Војна конвенција којом је Италија намеравала да окупи црногорске избеглице и упути их у Црну Гору. Све до потписивања Рапалског уговора (у новембру 1920) Италија је одбијала да прихвати уједињење Црне Горе са Србијом.
Сукоби око Далмације, Истре и острва изазвали су још већу узбуну. Италијанске копнене и поморске снаге окупирале су део Далмације до Книна и Дрниша и острва у средњем у северном Јадрану. Завеле су строг режим окупације и предузимале оштре мере према противницима италијанске окупације Далмације.
Преговорима у Рапалу и потоњим потписивањем уговора повучене су границе између Италије и Краљевине СХС.
Детаљни подаци о књизи
Наслов: У потрази за империјом Италија и Балкан почетком XX века
Издавач: Albatros Plus
Страна: 355 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 25 cm
Година издања: 2013
ИСБН: 978-86-6081-123-5
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (