Аутор: Јоргос Кордис
Страна: 136
► Остали детаљи

Ова књига у најширем смислу бави се цртежом на византијској икони. Ради се о једном од, без претеривања, најзначајнијих теоријских радова о иконопису написаних у новијем периоду. Своје богато искуство иконописца и велико познавање богословске науке и светоотачких списа који се тичу светих икона, аутор је употребио да би нас увео у саму суштину стваралачког у иконопису. Анализирајући историјски развој иконописане уметности кроз векове у којима је стваран, аутор великој разноликости стилова проналази заједничке и непроменљиве елементе у начину цртања, композицији и ритму, и преко великог броја илустрованих примера уводи читаоца у разумевање саме суштине иконе, после којега је, по речима аутора, могуће "... стваралачко настављање нашег иконописачког предања". После кратког али садржајног бављења темом шта је икона за византијски сликарски систем у другом поглављу Карактеристичне ознаке византијске линије, кроз анализу и велики број илустрованих примера аутор нам представља начин цртања и компоновања прво лика, а затим и комплетне фигуре, као и секундарних делова композиције као што су пејзаж и архитектура.

САДРЖАЈ

Увод, 7
Шта је линија за византијски сликарски систем?, 13
Карактеристичне ознаке византијске линије, 23
О композицији у византијском предању, 61
Иконе, естетско упознавање, 81
Цртежи, 113