Autori: Јелена Бујдић-Кречковић, Дејан Загорац ; превод на енглески Даниела Милојевић ; фотографије Зоран Миловановић
Strana: 117
► Ostali detalji

Традиционална кухиња Националног парка Ђердап

Источна Србија је због природних лепота, еколошки очуваних предела, етничке и етнолошке разноврсности, потенцијално велика и значајна туристичка дестинација. Самим тим и највећи национални парк у Србији, Национални парк Ђердап, има велику скалу могућности за одрживи туризам.

Будући да гастрономија као традиционални елемент културног наслеђа представља важан сегмент туристичке понуде и да храна доприноси потпуном квалитету одмора и комплетног туристичког доживљаја средине, гастрономија има фаворизовану позицију у туристичкој тражњи. Полазећи од те чињенице, Јавно предузеће Национални парк Ђердап Доњи Милановац, заједно са Заводом за проучавање културног развитка и уз финансијску подршку Министарства економије и регионалног развоја, реализовало пројекат „Укус Ђердапа – традиционална кухиња Националног парка Ђердап“. Уз помоћ заинтересованих страна, локалне туристичке организације Голупца и Кладова, културно уметничких друштава, хотелијера, угоститеља, али и појединаца, спроведена су теренска истраживања гастрономске културе становништва у насељима на подручју НП Ђердап.

***

– Производ овог заједничког рада је књига „Укус Ђердапа – традиционална кухиња Националног парка Ђердап“ која је и подршка овогодишњој кампањи Туристичке организације Србије Соул фоод Србиа, која приказује поднебље, порекло и начин припремања најразличитијих српских специјалитета широм земље. Ова књига треба да омогући туристима који долазе у Србију и посетиоцима Националног парка Ђердап, једног од најлепших и најинтересантнијих делова Србије, да током свог боравка откривају природно и културно наслеђе, као и гастрономску баштину – каже за Данас директор ЈП Национални парк Ђердап Срђан Стефановић, очекујући да ће „Укус Ђердапа“ допринети популаризацији и развоју одрживог туризма и очувању традиционалног начина припремања хране, гастрономске баштине и културе исхране становништва у НП Ђердап.

Јесте ли знали да су некада била уобичајена само два оброка дневно и да се многа “старинска” јела данас налазе на славским трпезама? Шта је то специфичност кухиње Ђердапа за коју кажу да “може и у двор и у тор”? Која риба позната као митска риба Дунава, симбол трајања? Које су тајне припремања овдашње рибље чорбе и ловачког гулаша? Какву кулинарски магију носи биље Ђердапа и шта је то “рибљи ајвар”? Све ово открива нам књига „Укус Ђердапа - традиционална кухиња националног парка Ђердап“, која се појавила недавно у издању Националног парка „Ђердап“ и Завода за проучавање културног развитка.

“Укус Ђердапа” прича причу о традицији и култури ђердапске кухиње, начину припремања старих јела. Она нам открива тајне влашког хлеба и некадашњег ђердапског кавијара. Ретко ко се данас и сећа колико је овдашњи црни кавијар био цењен на европским трпезама, и како је његов извоз доносио преко осам милиона долара Србији сваке године… Са изградњом бране, нажалост, и кавијара је нестало.

У књизи је сачувано од заборава и прегршт традиционалних рецепата – од хлеба са копривом и кромпиром, преко текијске погаче, салате од сремуша (љорда) и маслачка, влашког урнебеса и пинђура, суве паприке пуњене орасима, па до качамака мамаљига, белмужа, похованог цвета драгољуба, расолњаче, паприке са медом…