Аутор: Ненад Гугл
Страна: 195
► Остали детаљи

Тече из срца мог реч добра; Рекох, дело је моје за цара;
Језикје мој перо хитрог писара
Псалам 45

Ако желиш да постанеш узор онима које волиш и понос онима који воле тебе. Ако хоћеш да господариш собом, а служиш циљевима који те превазилазе. Ако ти се свиђа да научиш да се радујеш неизвесном, а да уживаш у ономе што је извесно. Ако хоћеш да научиш да у сваки свој дан као у иглу увучеш нит смисла. Ако мислиш да сваки твој уздах треба да буде битан, не само теби, него бар још једном човеку на овоме свету. Ако издах буде ту само да би могао поново да удахнеш и наставиш даље у ритму који те чини већим од онога што јеси, а мањим од онога што тек треба да постанеш. Ако имаш сан да почнеш да превазилазиш могуће и ако желиш да схватиш да је забавно бавити се немогућим. Ако коначно намераваш да узмеш глину свог живота у руке да је обликујеш, а ако желиш да тебе и твоје руке обликује неко ко је већи од тебе, а воли те више од било кога. Ако, на крају крајева, тежиш да смисао, љубав и успех постану црте твог карактера. Ако намераваш да тај новоизграђени карактер постане чврста стена ослонца у свакој твојој одлуци, а да приликом одлучивања имаш ширину сагледавања флуидну као вода. Ако све то и још много тога, о чему можда још и ништа не знаш, можеш мирне савести да упишеш у свој лични устав живота, у типик сопственог живљења, онда неће бити узалудно ово читање, на које си се отиснуо као на голу и отворену пучину.

С друге стране, упозоравам: на пучини нису само сунце и мирна вода. Олује и узнемирени таласи, чак су и чешћи. Зато ти у овом читању не обећавам ништа лагано, осим да ћеш, на самом крају, лагано одахнути, јер си схватио нешто ново. А опет, ако размислим, заправо ништа ти ново нећу рећи. Све што је требало већ је речено, већ је написано, испричано, доживљено.

Волео бих када би свако ово слово доживео као трн који ти боде табане и подсећа да си забраздио у странпутицу. Бол је увек добар, ако се разуме његово значење. Посматрајући твоје лице, а видео сам га у огледалу поред кога место пролазим, открио сам да у теби као гоњене и изморене животиње на смену спавају разум, памет и свест. Можда сам то видео посматрајући себе, али ове речи су ипак упућене теби и није случајно што баш ти држиш ову књигу у руци. Ако наставиш да читаш те моћне силе у теби заспале, пробудиће се истовремено. Тако ћеш моћи да се уразумиш, опаметиш и освестиш. А коме то не треба?

Било би превише недостојно и опасно по мене да кажем да је свако ово слово зрно семена које треба да пада у њиву твоје душе. Ја немам ништа ново и од мене ништа ново неће ући у твоје биће. Могу само да изазовем оно што већ постоји негде дубоко у теби. Плод израња из мрака тврде земље, али у њега су уграђени и ветар и киша и сунце.

Моје име је Наум и видео си шта сам наумио. Радим као професор линеарне алгебре на Математичком факултету, али приближније истини било би рећи да математику не предајем, него да математиком живим. За седам година, дакле 2025, постаћу водећи научник или иноватор у IT индустрији. Истраживања која ме озбиљно обузимају почела су да дају резултате које сам наслућивао. Направио сам искорак у савременој техници спајајући своја математичка знања са анатомијом тела и духа човека. Математика је наука о од носима. Прецизно дефинисани математички односи могу да се примене у односу човека према себи и на односе према другим људима. О томе само толико. Ипак су резултати мојих истраживања још увек тајни. Неки од вас који ово читају могу ме због претходне изјаве сматрати наивним или можда маштовитим, али сматрам да све претходно речено, као и све оно што долази, може да демантује и побије маштовитост и наивност у мојим ставовима,

Садржај

1. Не тражи љубав других, 9
2. Туђе сунце неће разданити твоју ноћ, 21
3. Туђа ватра неће распалити пепео, 40
4. У твом угашеном огњишту, 57
5. Пођи на пут кроз себе, 75
6. Све дубље до дна, 97
7. До кутка скровитог, 101
8. И пламичка који те из бескраја, кроз тмину, овде довео, 121
9. Са њим, 125
10. Без страха, крени на пут из себе, 145
11. И видећеш како се око тебе шири круг светлости, 151
12. И пале безбројне ватре, 168
13. И топе лед са твога усамљеног срца, 178
14. И чућеш песму вечног пролећа, 182
15. Коју ти певају звонки дечији гласови, 187
16. Долазећи из далека, 190