Успомене Живорада Настасијевића
Из садржаја
Живорад Настасијевић: детињство, уметност и Велики рат у успоменама, 7
Аутопортрет уметникове младости: настајање уметника, 133
Са представљања књиге у Музеју рудничко-таковског краја
Вече посвећено завичајном сликару Живораду Настасијевићу најбоље резимирају речи једног од говорника др Владимира Димитријевића, да је у времену када је човек социјално и на све друге начине понижен, ова књига понос Србије и српства.
Госте је поздравио директор музеја Александар Марушић, који је својим професионалним ангажовањем кустоса историчара учествовао у самој припреми књиге, и истакао да је Музеј поносан на овакво издање, и да редовних као и издавачке активности, наша установа има задатак обогаћивања свих својих збирки. Због тога је током представљања Успомена Живорада Настасијевића био изложен недавно купљен акварел из 1936. године, нашег завичајног сликара Настасијевића.
О самом сликару и његовом професионалном путу, говорила је Љиљана Марковић, историчар уметности из Горњег Милановца, чији рад у Зборнику Народног музеја из Чачка је једна од првих карика истраживања Живорадовог сликарства, јер врло детаљно говори о његовом стваралаштву, са изузетно целовитим пописом његових радова.
Др Милош Тимотијевић, подсетио је све присутне на страхоте албанске голготе у Првом светском рату, у којој је учествовао и сам Живорад, и чији детаљи су описани у самој књизи Успомена. Истакао је да је књига складна и национална, богато илустрована и да илустрације прате текст. Говорио је и о самој концепцији књиге. Др Владимир Димитријевић, није се ограничио само на утиске о књизи Живорадових успомена, већ је говорио о значају читаве породице Настасијевић, њиховом путу и важности образовања и талента које су Настасијевићи уткали у српску културу. Његов закључак је да Настасијевиће треба истраживати и даље, док се не добије целовита слика, баш зато што су умели да функционишу као једна душа, један човек. Закључио је да велику наду истраживачима даје појављивање овако опремљене књиге.
Живорад Настасијевић: детињство, уметност и Велики рат у успоменама, 7
Аутопортрет уметникове младости: настајање уметника, 133
Са представљања књиге у Музеју рудничко-таковског краја
Вече посвећено завичајном сликару Живораду Настасијевићу најбоље резимирају речи једног од говорника др Владимира Димитријевића, да је у времену када је човек социјално и на све друге начине понижен, ова књига понос Србије и српства.
Госте је поздравио директор музеја Александар Марушић, који је својим професионалним ангажовањем кустоса историчара учествовао у самој припреми књиге, и истакао да је Музеј поносан на овакво издање, и да редовних као и издавачке активности, наша установа има задатак обогаћивања свих својих збирки. Због тога је током представљања Успомена Живорада Настасијевића био изложен недавно купљен акварел из 1936. године, нашег завичајног сликара Настасијевића.
О самом сликару и његовом професионалном путу, говорила је Љиљана Марковић, историчар уметности из Горњег Милановца, чији рад у Зборнику Народног музеја из Чачка је једна од првих карика истраживања Живорадовог сликарства, јер врло детаљно говори о његовом стваралаштву, са изузетно целовитим пописом његових радова.
Др Милош Тимотијевић, подсетио је све присутне на страхоте албанске голготе у Првом светском рату, у којој је учествовао и сам Живорад, и чији детаљи су описани у самој књизи Успомена. Истакао је да је књига складна и национална, богато илустрована и да илустрације прате текст. Говорио је и о самој концепцији књиге. Др Владимир Димитријевић, није се ограничио само на утиске о књизи Живорадових успомена, већ је говорио о значају читаве породице Настасијевић, њиховом путу и важности образовања и талента које су Настасијевићи уткали у српску културу. Његов закључак је да Настасијевиће треба истраживати и даље, док се не добије целовита слика, баш зато што су умели да функционишу као једна душа, један човек. Закључио је да велику наду истраживачима даје појављивање овако опремљене књиге.
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Успомене Живорада Настасијевића
Издавач: Музеј рудничко-таковског краја
Страна: 167 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 22 cm
Година издања: 2016
ИСБН: 978-86-82877-67-7
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (