Аутор: Теодора Толева
Страна: 576
► Остали детаљи

Рад рано преминуле бугарске историчарке Теодоре Толеве (1968–2010), пионирско је дело. Полазећи од докумената случајно пронађених у бечком Дворском архиву, ауторка прва разоткрива постојање одељења аустроугарског Министарства спољних послова које је у периоду 1896–1908 темељно финансирало читав механизам деловања својих конзуларних представништава на територији Османског царства, у циљу помагања развоја аутентичне албанске писмености. Успут, то одељење интензивно ради и на стварању националне свести Албанаца. Анексијом Босне и Херцеговине, Беч добија ново „племе“ за суседа. Албанци су географски, племенски, а нарочито верски разједињени, па је процена да немају јединствену националну свест. Беч пажљиво води политику неизазивања Турске, представљајући се као пријатељ народа на источној обали Отрантских врата, пошто конкуренткиња са Апенина већ увелико користи утицај Ватикана на Албанце католике.Од 1875. и Срби су у надирању против Турака. Аустроугарски планери утврдили су (што је у поговору истакао др Александар Раковић) да Албанце римокатолике и Албанце муслимане на северу – немајући никакву заједничку етичку свест – спаја „мржња“ према суседним Словенима.Аустроугарска ће током интензивног спровођења ове акције уочити сву тежину стицања поверења разједињених албанских племена, спознавши и непоузданост самих Албанаца. Са Младотурском револуцијом (1908) ова акција практично бива обустављена и Аустроугарска је неће упамтити као успешну.