Autor: Priredio Dejan Aničić
Strana: 184
► Ostali detalji

Tvrdnja da je psihoanaliza egzaktna nauka koja ima svoj zasebni i povlašćeni predmet izučavanja –nesvesno, mnogima nije ubedljiva, a ni vera u efikasnost psihoanalitičke tehnike i metodologije nije raširena. Međutim, kada je u pitanju psihoanalitička teorija, malo je onih koji sumnjaju da je ona bitno izmenila način na koji mnogi posmatraju sebe i druge, da je ona izvršila ogroman uticaj na modernu umetnost, književnost, filozofiju, popularnu kulturu itd.

Njen pobednički pohod i invaziju na medicinske i društvene nauke, u drugoj polovini 20. veka je predvodio Žak Lakan (Jacques Lacan, 1901–1981). Ovaj „francuski Frojd“ je radikalizovao mnoge Frojdove uvide, prema mnogima od nekih odstupao, i služeći se strukturalnom lingvistikom, psihoanalizi obezbedio moćnog saveznika koji ju je učinio intelektualno primamljivijom, uspevši čak da s nje skine predznak buržoaske discipline koja, da parafraziramo Žorža Kangilema, ‘radi za policiju, a ne za nauku’, dodatno stigmatizujući (drugim rečnikom i metodama), one koje je društvo ionako osudilo. Za politički radikalizovanu i podeljenu Francusku druge polovine 20. veka, činjenica da se „njegovo delo svesno nudilo kao kritika svih diskursa i svih ideologija“, po rečima Malkolma Bouvija u članku u ovom zborniku, svakako je doprinela širenju njegovog uticaja i izvan psihonalitičkih krugova.

Međutim, zanosnost i raskošnost Lakanovih uvida i tvrdnji, njegovih koncepata i neologizama, erudicije i interdisciplinarnih povezivanja, ima svoju cenu. Lakan se teško čita i razume. To nije slučajno, kako iznosi Luj Altiser, upravo suprotno. Njegov jezik je u službi posebne pedagoške strategije: „budući da je morao da predaje teoriju nesvesnog doktorima, analitičarima ili onima koji se podvrgavaju analizi, Lakan im daje, retorikom svog govora, mimetički ekvivalent jezika nesvesnog, koji je, kao što svi znaju, u svojoj suštini „Witz“, dosetka, igra reči ili metafora, bilo uspešna ili ne, ekvivalent onoga što doživljavaju u svojoj praksi, bilo kao analitičari ili kao pacijenti“.

Članci u zborniku „Uvod u delo Žaka Lakana“ birani su s ciljem da se Lakanova teorija približi širem krugu obrazovanih ljudi, imajući u vidu da su tekstovi te vrste retki na srpskom jeziku. Među uključene autore spadaju Malkolm Bouvi ili Dilan Evans, koji su se dugo bavili Lakanom i objavili uticajna dela o njemu, ili Luj Altiser, koji je Lakanovo delo poznavao iz prve ruke.