Аутор: Протођакон Радомир Ракић
Страна: 219
► Остали детаљи

Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи службеник Српске Патријаршије, лектор енглеског језика на Богословском факултету у Београду и предавач Светога Писма Новога Завета на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, обрадовао нас је још једним делом из библијске науке. Наиме, поред маестралног дела из енциклопедистике, већ у научном свету познате Библијске енциклопедије у два тома на 1230 страна (Фоча – Београд 2004), као и других дела и превода из ове области, Ракић се, и овог пута, латио писања из неистражене области која се у савременој библијској науци назива још и инертестаменталним периодом, односно добом после рада на сакупљању библијских књига и њиховог уношења у канон у време Јездрине Велике синагоге (480-440. г. пре Христа) до настанка најстаријих новозаветних списа средином 1. века по Христу (1-2 посланица Солуњанима, око 52. г. ).
Управо у овом времену је настао један број старозаветних књига, писаних првенствено на грчком језику, а не на освештаном јеврејском језику синагоге на којем су читани сви ови списи, и поред тога што се у свакодневном говору користио грчки језик освајача почев од Александра Македонског (негде од 330. г. пре Хр.). Неизвесно је да ли је ова чињеница била одлучујућа што овакве књиге нису унете у јеврејску Библију, или, пак, што су настале после закључења јеврејске збирке светих књига -  мада обрађују догађаје и личности из јеврејске историје и одражавају богословље и етику забележену у протоканонским књигама Старога завета. Међутим, ушле су у грчку Библију, одн. припојене су преводу старозаветних књига на грчки језик обављеном у времену од 250. до 100. г. пре Христа, у тзв. преводу Седамдесеторице (у науци познатом као Септуагинта), предузетом у Александрији за тамошњу јеврејску насеобину која се није користила матерњим јеврејским језиком.
Света браћа Ћирило и Методије и њихови настављачи су целу ову Библију превели на словенски језик, па је та словенска Библија за све православне народе добила освештани карактер. Блажени Јероним ће превести тај шири канон библијских књига на латински језик, па се ове књиге сматрају аутентичним за Римокатоличку цркву, која је своју коначну реч исказала на Тридентском сабору 1546. г. Другим речима, Православна и Римокатоличка црква доносе и ове тзв. девтероканонске (другоканонске) књиге у својим библијама.
Девтероканонске књиге су: 2 Јездрина, књига о Товиту, књига о Јудити, књига Премудрости Соломонове, књига Исуса сина Сирахова, Посланица Јеремијина, књига пророка Варуха, 1 – 3 Макавејска, Трећа Јездрина. Уз наведене књиге, у девтероканонски корпус спадају и тзв. додаци: Додаци књизи о Јестири (Јест 10,4 – 16,24?), Додаци књизи пророка Данила (Дан 3,24-90; 13 – 14), Молитва Манасијина (доноси се на крају Друге књиге дневника), и 151. псалам.
Преводилац Старога завета на српски језик Ђура Даничић није превео ове девтероканонске књиге, а што су учинили митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић, а први пут их објавио у саставу Библије Свети Архијерејски Синод 2010. године. Већ смо навели да, поред Православне Цркве, ове књиге уважава и Римокатоличка Црква, као и дохалкидонске Цркве. Јевреји, и с њима Цркве Реформације, нису признавали канонски статус овим књигама.
С обзиром на то да до скора није постојао њихов превод на српском, девтероканонске књиге нису обрађиване у старозаветној исагогици у нас.
Ова књига протођакона Ракића представља први систематски покушај научног бављења питањима везаним за ове књиге, као што су: писац, време и место њиховог настанка, језик на којем су писане, њихови адресати, њихово место у Библији, богословски значај, околни незнабожачки свет тадашње јеврејске заједнице и утицај на њега, а, уз то, у којој су мери ове књиге инспирисале потоње књижевнике, сликаре, композиторе, филмске раднике, па и музичке саставе.
Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке, објављујући ово дело као прву књигу у Библиотеци Уџбеници и приручници,  увелико ће помоћи читаоцима девтероканонских књига Старога Завета.
Горан Раденковић,
професор Богословије Светога Саве