Аутор: Радомир В. Поповић
Страна: 400
► Остали детаљи

У издању Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објављен је први део двотомног корпуса посвећен златној епохи Васељенских сабора Цркве Христове – Васељенски сабори – Први, Други, Трећи и Четврти – одабрана документа, протојереја-ставрофора др Радомира Поповића. По важности и с обзиром на то да је аутор књиге целокупну црквено-историјску документацију пропратио изврсним запажањима историчара Цркве, који добро познаје материју, ову књигу можемо слободно сврстати у ранг уџбеника или приручника за студенте теологије, духовних академија, иконописачких школа и уопште за све оне искрене боготражитеље који желе да обогате своја верска и културолошка сазнања богословским импликацијама прва Четири васељенска сабора Православне Цркве.

Књига професора Поповића се састоји из неколико целина. Изворну документацију аутор нам брижљиво доноси из најпопуларнијих научних ризница теолошких црквено-догматских докумената: Ј. Д. Манси – Сацрорум Цонцилиорум Нова ет Амплиссима Цоллецтио (т. ИВ, В, ВИ, ВИИ), Ацта Цонцилиорум Оецуменциорум, од Едварда Шварца, и свакако Мињових издања Патрологиае цурсус цомплетус сериес Граеца, као и Патрологиае цурсус цомплетус сериес Латина. У произношењу богословско-историјске литерарне грађе коришћен је зборник Деяния Вселенских Соборов, Том ИИИ, Санкть – Петербургь (1996) као и многи други црквено историјски, патристички и општи богословски приручници.

Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић у првој целини књиге даје слику богословског и религиолошког стања у историји Цркве Христове пред почетак Првог Васељенског Сабора. У другој целини аутор почиње хронолошким описом појаве аријанске јереси. У трећој целини књиге професор Поповић нам пружа увид у црквено-историјска и богословска дешавања после Првог Васељенског Сабора која су проузроковала привремени прогон православних никејских мислилаца и Отаца, као и разлоге који су довели до појаве македонијанске или духоборачке јереси.

Четврта целина ове књиге пружа читаоцу увид у проблематику и богословске проблеме које је решавао Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431. године. У петој целини, аутор нас уводи у историјске околности после Ефеског сабора.