ФЕНОМЕН ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИХ СУДСКИХ ПРОЦЕСА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Аустроугарске власти у Босни и Херцеговини су непосредно по атентату у Сарајеву предузеле низ репресивних мјера усмјерених против Срба, које су укључивале физичке ликвидације, хапшења, депортовања у логоре, узимање угледних личности за таоце и укидање најважнијих националних институција. Власти су одлучиле да задају коначан ударац свим српским друштвима у земљи и њиховим најистакнутијим представницима. Прогоне цивилног становништва пратило је затирање српске духовности и културе.

Најјачем удару власти били су изложени средњошколци – симпатизери и присталице Младе Босне којима је суђено на више судских процеса. Потом су уследила суђења старијој генерацији српских интелектуалаца. Судски процеси младобосанској генерацији открили су да је овај покрет био утемељен „на широкој основи и знатно већој социјалној дубини“ него што су власти могле претпоставити. Босна и Херцеговина биле су уочи рата испреплетене мрежом тајних ђачких кружока.

Уместо да серија велеиздајничких процеса, а посебно суђење у Бањој Луци, буду инструмент оправдања аустроугарске агресивне политике на Балкану и започињања рата 1914. године, процес се претворио у супротно. Постао је добар повод југословенској пропаганди да дискредитује аустроугарску власт, а монархију прикаже као окрутну државу која се безобзирно обрачунавала са политичким противницима. Неминовни историјски закони правде ипак су однели побједу, уочио је својевремено Војислав Бесаровић, додајући како је држава у којој је вршен овакав акт безакоња против властитих грађана била осуђена да сноси последице својих поступака и нестане са лица земље.