Велике силе и Срби 1496–1833
Велике силе и Срби
1496–1833.
Милоша Ковића је књига о томе како смо се насупрот вољи водећих држава Европе изборили за независну и слободну државу српског народа. Да бисмо то успели, морали смо да стекнемо особено дипломатско и геополитичко чуло у времену када националне државе није било. Једино наслеђе на које је српски народ могао да се ослони било је заветно наслеђе Светог Саве. Проф. др Милош Ковић показује на који начин су српска црква, трговачка, војничка и сељачка елита водили дипломатију вековима турског ропства.
Ковић анализира, у великом хронолошком луку, односе српског народа са свим водећим европским силама. Турска, Аустроугарска, Русија, Немачка, Француска и Енглеска нису се у судбини српског народа појавиле истовремено. Свака од обих држава укључила се у решавање Источног, па и српског питања, у одређеном тренутку. Како је у том историјском тренутку изгледао распоред сила? Које решење је одговарало западноевропским, а које источноевропским силама? На који начин су се супарништва Великих сила преламала у судбини Срба?
Одговоре на ова питања наш народ учио је вековима, некада срећно и одједном, а некада је грешке крвљу плаћао. Отуда је нова књига Милоша Ковића ризница колективног историјског искуства које ће бити неопходно у временима која следе. Поредак се мења, карте (па и географске) поново се мешају, а Срби морају добро да процене са ким, против кога и за шта се морају определити.
Други о књизи
„Велике силе и Срби
је синтеза изузетне научне ерудиције и приповједачке приступачности. Управо оно најтеже за писање а најкорисније за читаоце.“ о. Дарко Ристов Ђого
Аутор о књизи Велике силе и Срби
„Државничким, дипломатским и војним вештинама Срби су се учили у суровом свету Великих сила. Најмоћније европске државе одлучујуће су утицале на историју Старог континента. Њихова реч била је пресудна и у односима између Срба и суседних народа. Без дозволе Великих сила српским државама није могла да буде припојена ниједна река, нити планина. Ниједан велики догађај у унутрашњој политици Србије и Црне Горе није могао да се одигра без њиховог утицаја.
То су теме књиге
Велике силе и Срби (1496–1833)
, која се сада налази пред читаоцима. У њој ће, у временском распону од пропасти српских средњовековних држава до обнове Србије, бити приказана политика Великих сила према Србима, потом дипломатија, ратови и устанци српског народа, који су представљали одговоре на политику Великих сила, али су и покретали догађаје европског и светског значаја.“
Садржај књиге погледајте
ОВДЕ
.
1496–1833.
Милоша Ковића је књига о томе како смо се насупрот вољи водећих држава Европе изборили за независну и слободну државу српског народа. Да бисмо то успели, морали смо да стекнемо особено дипломатско и геополитичко чуло у времену када националне државе није било. Једино наслеђе на које је српски народ могао да се ослони било је заветно наслеђе Светог Саве. Проф. др Милош Ковић показује на који начин су српска црква, трговачка, војничка и сељачка елита водили дипломатију вековима турског ропства.
Ковић анализира, у великом хронолошком луку, односе српског народа са свим водећим европским силама. Турска, Аустроугарска, Русија, Немачка, Француска и Енглеска нису се у судбини српског народа појавиле истовремено. Свака од обих држава укључила се у решавање Источног, па и српског питања, у одређеном тренутку. Како је у том историјском тренутку изгледао распоред сила? Које решење је одговарало западноевропским, а које источноевропским силама? На који начин су се супарништва Великих сила преламала у судбини Срба?
Одговоре на ова питања наш народ учио је вековима, некада срећно и одједном, а некада је грешке крвљу плаћао. Отуда је нова књига Милоша Ковића ризница колективног историјског искуства које ће бити неопходно у временима која следе. Поредак се мења, карте (па и географске) поново се мешају, а Срби морају добро да процене са ким, против кога и за шта се морају определити.
Други о књизи
„Велике силе и Срби
је синтеза изузетне научне ерудиције и приповједачке приступачности. Управо оно најтеже за писање а најкорисније за читаоце.“ о. Дарко Ристов Ђого
Аутор о књизи Велике силе и Срби
„Државничким, дипломатским и војним вештинама Срби су се учили у суровом свету Великих сила. Најмоћније европске државе одлучујуће су утицале на историју Старог континента. Њихова реч била је пресудна и у односима између Срба и суседних народа. Без дозволе Великих сила српским државама није могла да буде припојена ниједна река, нити планина. Ниједан велики догађај у унутрашњој политици Србије и Црне Горе није могао да се одигра без њиховог утицаја.
То су теме књиге
Велике силе и Срби (1496–1833)
, која се сада налази пред читаоцима. У њој ће, у временском распону од пропасти српских средњовековних држава до обнове Србије, бити приказана политика Великих сила према Србима, потом дипломатија, ратови и устанци српског народа, који су представљали одговоре на политику Великих сила, али су и покретали догађаје европског и светског значаја.“
Садржај књиге погледајте
ОВДЕ
.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Велике силе и Срби 1496–1833
Izdavač: Catena mundi
Strana: 240 (cb)
Pismo:
Format: А5 cm
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (