Аутор: Ернл Бредфорд
Страна: 232
► Остали детаљи

Последице пада Цариграда 1204. године, када га је заузела војска Четвртог крсташког похода, осећају се све до данас. Комадање Источног римског царства између Венецијанаца и крсташа не само да је отворило Турцима пут у Европу него је довело и до каснијег „балканског питања “ и, коначно, створило повољну климу за данашњу поделу између источне и западне Европе. Девет стотина година овај велики хришћански град, који је владао трговачким путевима између Азије, Русије и Европе, стајао је са својом војском, својим компликованим системом уговора и споразума и врхунском применом префињене дипломатије заобилажења и избегавања као кула стражара на прагу цивилизације. Разарање Цариграда и черечење његовог царства застрашујући је пример последица које могу проистећи из глупости, зависти и грамзивости, политичког опортунизма и ускогрудог патриотизма. Грчки историчар из тог доба Никита Хонијат записао је о крсташима: „Ни живе ни мртве нису поштедели. Бога су вређали, његове слуге срамотили, починили су сваки грех који је икад постојао.“ Историјска иронија исхода Четвртог крсташког похода лежи у чињеници да су крсташи који су се запутили да освоје Египат, и у даљем свом напредовању ослободе Свету земљу, заправо олакшали исламу освајање источне Европе и постигли да раскол између православне и католичке цркве остане трајан вековима.