Аутор: Жељко Ђурић
Страна: 206
► Остали детаљи

"Ова књига, посвећена Житију Герасима Зелића, састоји се од неколико самосталних поглавља или целина, тако да се може несметано читати и дифузно, или на прескок, не обазирући се на њихов редослед; неки се детаљи ту и тамо понављају зато што је то било потребно.

Намера је била ауторова да из свега тога што је овде написано, да се из свих прикупљених и тумачених чињеница, појави дубока и тамна прошлост која ће почети да дише и да искри живим зраком који ће нам ово Зелићево дело трајније осветлити." - напомена аутора

Герасим Зелић (Жегар, Далмација, 11. јуни 1752 — Будим, 26. март 1828) је био калуђер и архимандрит у манастиру Крупи, епископски викар у Далмацији и Боки которској. Много је путовао, делом из личне жеље, делом је био присиљен као млетачки емигрант. Био је два пута заточен, једанпут у Бечу, а други пут у Будиму.

По угледу на Доситеја Обрадовића написао је аутобиографију, али није успео да се по литерарној вредности стигне до свог узора. Жив и читак начин излагања, обиље занимљивих животних и културноисторијских података, посебно о Далмацији његовог времена, карактеришу га ипак као успешног причаоца.

У аутобиографији није увек потпуно отворен и тачан. Најчешће је прећутао оне околности из свог живота које би га учиниле сумњивим властима.

Његов савременик био је архимандрит манастира Крке Саватије Васиљевић (1755-1809), који му је 1808-1809 помагао у вршењу викаријатске службе.

Зелић је имао и сликарсих амбиција, али није успео да их оствари. Остао је на скромним иконографским покушајима.

Од 2013. године, у родном Жегару, тачније Каштелу Жегарском трг носи његово име.