Византијски Христос: Личност, природа и воља у Христологији светог Максима Исповедника
Питања која су инспирисала и мотивисала ово истраживање, воде ка предањском учењу Цркве, према коме Исус Христос има две воље, божанску и човечанску вољу, које одговарају Његовим двема природама, божанској и човечанској. Да ли је ово учење оправдано? Ако јесте, на који начин? Шта подразумевамо под појмовима «личност», «природа» и «воља»? У ком смислу се може тврдити да Исус Христос има две воље без подвајања Његовог личносног јединства? Да ли воља нема никакве везе са личношћу која жели и одлучује, и када и како Он изражава своју вољу?
Даље, ако Христос има две воље, у каквом су оне међусобном односу? Ако је ствар једноставно у томе да се оне једна другој не противе, на основу чињенице да је људска воља послушна божанској - како је Шести Васељенски Сабор нагласио - да ли, тада, остаје ишта више осим међуодноса Христових природа и природних воља, па се личност Христова губи из вида? С друге стране, да ли монотелиство има смисла? Може ли бити случај да, упркос свим могућим доктринарним слабостима у својој Христологији, монотелитство има заслугу за проницљиву интуицију да личност Логоса мора бити у центру дискусије а не природе, као што изгледа да диотелитство чини? Може ли, напокон, бити случај да теолошки језик монотелитства изражава јединство Христово на нивоу хтења (=воље) на подеснији начин него што то чини диотелиство?
Димитрос Батрелос
Садржај
Предговор, 9
Увод, 13
Од четвртог до седмог века, 19
1. Увод, 19
2. Аполинаријевство, 20
2.1. Закључци и процене, 24
3. Несторијанство, 25
3.1. Увод, 25
3.2. Теодор Мопсуестијски и Несторије о личности Христовој, 27
3.3. Закључци и процене, 32
4. Свети Кирило Александријски, 33
5. Халкидонски Сабор, 36
6. Анти-халкидонско искушење, 39
6.1. Закључци и примедбе, 41
7. После-Халкидонски одговор, 43
7.1. Увод, 43
7.2. "Нео-халкидонство", 43
7.3. Јован Граматик, 45
7.4. Леонтије Византијски и Леонтије Јерусалимски, 47
7.4.1. Неке уводне напомене, 47
7.4.2. Личност /ипостас и природа/ суштина код Леонтија Византијског, 49
7.4.3. Леонтије Византијски и Ипостас у Христологији, 51
7.4.4. Леонтије Јерусалимски и Христово човештво, 53
7.4.5. Леонтије Јерусалимски и Ипостас у Христологији, 53
7.4.6. Критички осврт, 55
7.4.7. Конструктивна употреба кападокијског наслеђа од стране двојице Леонтија, 56
7.4.8. Коначно птање у вези двојице Леонтија монотелити или диотелити?, 58
8. Пети Васељенски Сабор, 61
9. Закључци, 63
Монотелитска јерес седмог века, 67
1. Увод, 67
2. Историјски преглед, 68
3. Преглед литературе, 72
4. Христологија монотелита седмог века, 76
4.1. Теодор Фаранаски, 76
4.2. Сергије Константинопољски, 78
4.3. Хонорије, 83
4.4. Пир, 85
4.5. Павле Константинопољски, 88
4.6. Петар Константинопољски, 90
4.7. Макарије Антиохијски и његови следбеници, 92
5. Залеђе монотелитске јереси седмог века, 94
6. Закључци и оцене, 102
Диотелитска Христологија светог Максима Исповедника, 105
1. Увод, 105
2. Личност/ипостас, природа/суштина, јединство и разлика у Христологији светог Максима, 105
2.1. Максимово одбацивање "сложене природе" као пута за схватање јединства у Христологији, 105
2.2. Личност/ипостас у Христологији светог Максима, 107
2.3. Лични, формални и материјални аспекат ипостаси, 110
2.4. Даље особености Христологије светог Максима, 113
2.4.1. Формула светог Максима: "Христос је из две природе, у две природе и две природе", 113
2.4.2. Онтолошко првенство личности/ипостаси над природом/суштином, 113
2.4.3. Логос је истоветан са Божанском природом по природи и са обе природе по ипостаси, 117
2.4.4. Нео-халкидонски карактер Христологије светог Максима, 118
2.5. Закључак, 120
3. Појам воље код светог Максима, 122
3.1. Увод, 122
3.2. Зашто појам "воља"?, 123
3.3. Нека основна разликовања, 124
3.4. Физиологија воље, 127
3.5. Процес хтења, 132
3.6. Закључак, 133
4. Максимова одбрана диотелитске Христологије, 135
4.1. Тумачење гетсиманске молитве пре и током монотелитског спора, 146
5. Посебност и функција људске воље Исуса Христа према светом Максиму, 153
5.1. Увод, 153
5.2. Начин хтења, Гноме - Гномичка воља (Γνώμη - Γνωμικόν θέλημα) и Проаиресис - Проеретичка вола (Προαίρεσις - Προαιρετικόν θέλημα) у односу на Христологију према светом Максиму, 153
5.3. Даље напомене о Максимовом схватању личности и воље у Христу, 158
5.4. Максимово порицање гноме и проаиресис у Христу, 160
5.5. Однос божанске и човечанске воље у Исусу Христу, 168
5.6. Закључак, 177
Остала питања у вези Максимове диотелитске Христологије и њихов теолошки значај, 181
1. Увод, 181
2. Личност или Природа? Лав, Максим и питање субјекта хтења, 182
2.1. Закључак, 191
3. Закључне напомене о схватању воље и њеног теолошког зачаја код светог Максима Исповедника, 194
4. Рано прихватање израза "једна енергија" код светог Максима и могућност исправности монотелитске терминологије, 198
5. Епилог, 213
Детаљни подаци о књизиНаслов: Византијски Христос: Личност, природа и воља у Христологији светог Максима Исповедника
Издавач: Каленић
Страна: 232 (cb)
Писмо: ћирилица
Формат: 16,5x23,5 cm
Година издања: 2008
ИСБН: 978-86-84183-23-3