Војвода Степа Степановић је припадао оној генерацији прегалаца у Србији која је све своје физичке и духовне способности уградила у националноослободилачку борбу српског народа. Од 1874, када је уместо свештеничке мантије обукао униформу питомца Артиљеријске школе, до у јесен 1919. године, када је помало разочаран неким догађајима неопозиво одлучио да се повуче из активне службе, дакле, пуних четрдесет шест година, неустрашиво је ишап трновитим ратним стазама српске војске и неуморно радио на њеном мирнодопском усавршавању.
Војвода Степа је и у најтежим ратним ситуацијама мислио и на историју Друге армије, слажући хронолошким редом њена оперативна документа у седам обимних свезака. То нам је, поред осталог, омогућило да напишемо ову монографију.
Аутори