Аутор: Добрица Ћосић
Страна: 560
► Остали детаљи

Уметнички најуспелији и мисаоно најдубљи, трећи део Времена смрти, смештен је у Ваљевску ратну болницу, симбол људске пожртвованости, хуманости и агоније током Првог светског рата и главни центар за пријем српских војника, рањеника и великог броја избеглица и заробљеника, који су због лоших хигијенских услова у болници оболели од епидемије пегавог тифуса, али у којој су се чудесним сплетом околности и судбине догодиле и неке од најневероватнијих и најтрагичнијих љубавних у прича савременој српској књижевности.

„Овај роман – не бојим се јаких речи – узвишени је пример и уметничког умећа, и историјског осећања, и личног поштења. Еп о Српском рату 1914, упркос обимној и сериозној докуметацији, у првом реду је магијско васкрсење једног доба њим самим. Српски рат постао је, на тлу мапе Србије, Светски рат, а његова трагедија, трагедија хуманитета.“ Борислав Пекић

„У Времену смрти очарао ме је толстојевски дах: Ћосић је последњи велики епски романописац Европе.“ Жорж Нива, професор на Женевском Универзитету, у предговору француском издању