Аутор: превод са старогрчког изворника: Маријана Милуновић
Страна: 112
► Остали детаљи

Благословио: Visokoprepodobni Iguman Svetog manastira Hilandar, arhimandrit gospodin Mojsija

Врлинослов јесте зборник светоотачких поучних текстова, сачињен у 11. веку од монаха Павла, ктитора манастира Пресвете Богородице Евергетиде (Добротворке), који се налазио изван зидина Цариграда. Подела Врлинослова на 200 тема-поглавља учињена је према разним врлинама и подвизима Светих, Богу угодивших Хришћана, монаха и епископа из претходних векова живота Цркве, узиманим из старих Мартирологија, житија Светих нарочито (Преподобних подвижника), из збирки Отачких изрека и поука, побожних казивања и примера из аскетске и житијске литературе и црквене историје.

Садржај

Неколико речи о Врлинослову, 7
Предговор, 13

Нико никада не треба да очајава, чак и ако је много грешио, већ кроз покајање треба да се нада спасењу, 19
Добро треба да чинимо на време, а не да га одлажемо за будућнст. После смрти нема исправљања, 35
Како треба да се кајемо, 37
Слаби треба постепено да се уводе у дела покајања, 40
Непрекидно треба да се сећамо на смрт и будући суд. Онима који их не ишчекују и не размишљају о њима, лако овладавају страсти, 41
Радост на небу је неизрецива, као уосталом и слава која очекује свете, услед чега треба да их свесрдно желимо. Њих није достојно ништа од постојећег или од оног што чинимо, 48
Често врлинске душе у часу смрти бивају охрабрене неким божанственим осенчењем, да би се потом раздвојиле од тела, 52
О онима који умру и поново се поврате по Божијем домостроју. Грешници често још пре издахнућа виде адово мучилиште и демоне, те се са дрхтањем раздвајају од тела, 60
Указивање на место на које иду душе оних који скончају и на постојање након раздвајања од тела, 66
По изласку из тела душа пролази кроз страшна испитивања у ваздуху, при чему је сусрећу зли духови и ометају њено усхођење, 72
Након смрти слични се сврставају заједно са сличнима, 76
Богољубиви родитељи треба да се радују и да су благодарни због искушења која њихова деца трпе ради Господа. Такође, они треба да подстичу своју децу на подвиг и опасности ради стицања врлине, 79
Онај ко се одрекне света треба да странствује. Шта значи странствовање и која је корист од њега. Која места су подобна за подвизавање, 86
Откуда се у човеку понајпре јавља страх Божији и љубав и колико су корисни, 93
Неопходно је да се они који се одрекну света не сусрећу са својом родбином по телу и да немају никакву пристрасност према њима, 94
Своје рођаке треба да волимо подједнако као и осталу братију, уколико буду следили исти начин живота. Међутим, уколико следе супротан живот, ми треба да их избегавамо као штетне, 101
Онај ко се одрекне света треба од свега да се оголи. Како он треба да среди своју имовину. У оптежићу је лична својина очигледна пропаст, 103
Онај ко тежи да се спасе треба ради своје користи да се стара да се креће међу врлинским људима, поставлајући им питања са силном жељом и ватреном тежњом и учећи се оном што је спасоносно, 105
О неопходности потчињавања, о његовој користи и о његовом стицању, 110
Нико не треба да има поверење у самога себе, већ у свему треба да се саветује са оцима и да им исповеда скривености свога срца, ништа не скривајући, 115
Помисли да треба да поверавамо расудљивим оцима, а не било коме. Како треба да исповедамо и да питамо и са каквом вером треба да прихватимо одговоре отаца. Како треба и ми да им сарађујемо, 127
О избегавању сретања непажљивих људи и буке. Онај ко жели да се спасе мора да се отуђ од света, 138
Треба да се удаљавамо од свих који нам шкоде, чак и када су нам пријатељи или су нам неопходни, 147
Онај ко се одрекао света уопште не треба да се уплиће у житејске случајеве, чак иако изгледају оправдани, већ треба да их препусти Божијем промислу, 150
Злоба је лака и многи је одабиру нарочито данас. Врлина је, пак, напорна и мало је оних који је следе. Ми са њима треба да ревнујемо и да не гледамо намноге, 156
Оне који приступају монашком животу треба прихватити након много испитивања. Јер, они који су примљени након испитивања углавном постају искусни. Шта треба да им се дозвоља, 161
Ни оне који су се из случајних повода одрекли од света не треба потпуно одбацивати. Никога ко долази у општежиће и топло моли да остане са братијом не треба одмах коначно отерати пре него што се детаљно не испита све у вези са њиме. Напротив треба му допустити известан боравак да би се испитао у скалду са оним што је претходно написано, 173
Одакле треба започети подвиг. Они који су га започели треба да имају трпљење и упорност. Јер врлина у почетку изгледа врло тешка због страсти и предубеђења, иако касније постају сасвим лака. Одлучан почетак је врло користан.Онај ко се није припремио на смрт не може следити Христа, нити постићи било коју врлину, 177
Демони се супротстављају ономе ко се снажно подвизава, а према немарнима су нехатни, собзиром да их држе у шаци. Они који желе добро, имају Бога за саделатника. Он и попушта борбу у нашу корист, 184