Вујански крст Патријарха Павла
Књига о истинитим догађајима из живота патријарха Павла према сећањима његова четири ученика - архимадрита, који су по избору Српске православне цркве беседили о њему у вечери по његовом упокојењу у специјалној емисји радио телевизије Србије.
Први приповедач у овој књизи је велики духовник и најближи сарадних Патријарха Павла, Аримандрит Јован Радосављевић који је непосредно уз Патријарха Павла провео пуне 52 године. У оквиру књиге први пут се објављује преко две стотине фотографија из живота Патријарха Павла које су до сада биле у приватној архиви аутора.
„Вујански крст Патријарха Павла“ је збирка сећања, занимљивости и фотографија аутора магистра Слободана М. Радуловића, Добила је назив по изрезбареном Христовом распећу које је начинио искушеник Гојко Стојчевић, потоњи патријарх српски Павле, док је боравио у манастиру Вујну лечећи се од туберкулозе од 1944. до 1946.
Увод
Два су основна питања у вези са овом књигом. Прво, зашто ово што следи сматрамо приповестима, а не, рецимо, романом, збирком приповедака или биографијом. И друго, како смо дошли до приповести и приповедача захваљујући којима је настала ова књига?
Наиме, текстови пред нама свакако нису роман, пошто јединствених нити форме и садржине, за роман карактеристичних, једноставно нема. А, како ћемо касније и видети, нити их је могло бити. Дакле, реч је о низу сећања непосредних успомена, записа аутора, као и записа на основу приповедања појединих ученика Патријарха Павла њиховим присећањима на истините догађаје из живота блаженопочившег Архипастира нашег народа. Једноставно спомен на њега и његово доба. И ништа више. Али ни мање.
Како је већ на почетку наведено, белешке, сећања и приповести пред нама засноване су на истинитим догађајима, а не на богатој имагинацији аутора, тако присутној у романима и приповеткама.
Такође, пред нама није ни збирка приповедака из истих разлога зашто није ни роман. Разлика је само у томе што је код приповетке форма краћа. Исто тако, у збиркама приповедака углавном не постоји веза између појединих прича, тема, а овде је реч о једној на специфичан начин међусобно повезаној целини. А тај обједињавајући чинилац је необичан, непрестан подвижнички живот Патријарха Павла.
При том, овде свакако није реч само о приповестима које повезује тема о ванвременској, својеручно изрезбареној поруци, изразу захвалности Господу због сопственог исцелења од стране искушеника Гојка, потоњег Патријарха Павла. Напротив, овде је реч и о једној широј, својеврсној метафори, јеванђелској поруци о победи добра над злом, доказу о неизмерној снази молитве и безмерној љубави Господњој према нашем грешном роду људскоме, о једном сведочанству о Васкрсењу Господњем и победи живота над смрћу.
Такође, пред нама није ни уобичајена биографија Патријарха Павла.Наиме, биографије се заснивају на документацији и сведочењима. Често се састоје од сувопарних историјских података и других непосредних или посредних изворника. При том, њихов превасходни циљ је расветљавање и уопштавање познатих чињеница из живота неке личности, најчешће применом историјскоаналитичке научне методе.
Пошто је овде ипак реч о приповестима, ова књига у најширем смислу представља скроман покушај аутора да, на основу личног искуства и успомена приповедача, упозна најширу читалачку публику са појединим важним збивањима из живота нашег Патријарха Павла.
Али, у ужем смислу, ова књига представља израз настојања аутора да упозна читалачку публику са једним важним догађајем, његовим искушењем у вези са туберкулозом. И то у време ратно и поратно, готово без изузетка, најтежом, смртоносном болешћу. Овај догађај исцелење искушеника Гојка Стојчевића можемо чак сматрати Промислом Божјим, предусловом целокупног потоњег монашког и светачког животног пута нашег великог Архипастира.
При том, сасвим је могуће да ће поједини делови ове књиге, посебно имајући у виду велику и неспорну релевантност наших успомена и сећања приповедача, једног дана бити коришћени као прилози за једну свеобухватну биографију, а може бити, ако Бог да, у времену неком будућем, и за житије Свјатјејшег Патријарха Павла.
Дакле, циљ књиге је да читалац на што је могуће пријемчивији начин, кроз животворне примере и на основу истинитих догађаја које смо лично доживели, као и оних које су нам приповедали његови савременици и најближи ученици, спозна значај, моћ и снагу појављивања у српском народу великог духовника и Архипастира Патријарха Павла. И то на основу његове основне моралне и духовне поруке која следује из свеукупног његовог приступа овоземаљском животу, о његовој неизмерној духовности и основним начелима његове животне философије: не деловати на друге високопарним беседама, цитатима и поукама, већ превасходно својим личним, подвижничким примером, сопственим високо моралним животом, пре свега својом чудесном скромношћу и богобојажљивошћу, а тек потом и неспорним талентима и великим знањем стеченим највишим образовањем.
На крају, поставља се питање зашто је за редове који следе, од свих побројаних књижевних родова и врста, најприкладнији назив приповести? Биће да је то из разлога што овај израз подразумева превасходно непосредно искуство, усмену поруку и поуку, али и записивање живе речи, приповедање, стављање на увид јавности белешки и сећања, у чему предњачи високопреподобни архимандрит Јован (Радосављевић) са својих драгоцених четрдесет књига, као и четрдесет првом коју управо пише ових дана, у својој осамдесет осмој години.
„Сила Божја у немоћи се пројављује”, рекао је велики апостол Павле, а сва целомудреност ових апостолских речи исказана је од стране његових врлих следбеника, мојих драгих, уважених духовника и пријатеља, и то у вечери која је уследила по упокојењу нашега Патријарха. У добро знаној, целовечерњој телевизијској емисији беседили, тако топло и садржајно приповедали, о истинитим догађајима из живота својег духовника и учитеља Патријарха Павла.
Тада сам осетио сву силовитост поновљеног благослова који добих од Патријарха Павла у септембру 2006. године када ми је написао и потписао: „желећи Вам свако добро од Бога и даљи успех у раду, очински Вас поздрављамо и шаљемо патријарашки благослов...” Такође се сетих и оног предивног летњег дана претходне, 2005. године када пред многобројном родбином, мојим Радуловићима и Домановићима затражих од Свјатјејшег Павла благослов за писање ове књиге. И када је само кратко одговорио: „Нека је благословено!” Тај тренутак је овековечио фотоапаратом мој рођак Радивоје Домановић, и драгоцено сведочанство о овом кључном догађају везаном за писање донели смо на самом почетку ове књиге.
Дакле, након дирљивог наступа у телевизијској емисији његових ученика, а мојих духовника и пријатеља, као и по претходно добијеном благослову Патријарха Павла, ево реших да систематизујем и ставим на увид јавности приповести које следе...
Реч издавача
Књигу „Вујански крст Патријарха Павла“, Центар за стручно усавршавање Крушевац издаје након пет година постојања и рада.
Круну петогодишњег рада чини дело које је настало пре свега залагањем аутора мр. Слободана М. Радуловића и читавог тима еминентних стручњака (главни уредник и редактор издања протођакон проф. др. Радомир Ракић, рецезент академик проф. др. Славко Каравидић, рецезент ипођакон проф. др. Андреј В. Тарасјев, рецезент др. Зорица Кубуровић, протојереј др. Љубивоје Стојановић, протојереј Миодраг Поповић).
Као Установа градског типа Центар за стручно усавршавање Крушевац се пре свега бави професионалним развојем запослених у образовноваспитним установама, али и издаваштвом, тиме успева да заокружи своје деловање на читавој територији Републике Србије.
Тема која се обрађује начело је моралних и етичких вредности свих нас, па и сваког просветног радника. Личност Патријарха Павла је заједнички именитељ, синоним добра свих нас и представља непресушан извор и инспирацију за многе писце и научне раднике.
„Вујански крст Патријарха Павла“ је дело које се за разлику од осталих дела са том тематиком одликује аутентичним и необјављеним тренуцима из живота Патријарха Павла.
Овим издањем Установа као и остали актери који су учествовали у изради дела остављају за собом капитално дело које ће вечно трајати...
Крушевац 07.10.2015. год
За издавача
Директор, Ненад Станојевић
Књига је представљена 6. новембра 2015. године у манастиру Вујну.
У Библиотеци ”Свети Сава”, 17. децембра 2015.год, општина Земун у сарадњи са СВЕБОР Савезом Београда уприличила је представљање књиге ”Вујански крст Патријарха Павла”.
Књига је промовисана и у Народном музеју у Чачку,
Епархијском дому у Крагујевцу,
код поч. Проте Дејана на Вождовцу,
у Дому културе у Великој Плани,
на Сајму књига у Београду,
у Привредној фондацији СПЦ у Краљице Наталије 76,
У Студеничком кругу у Иван Беговој 7 у Београду,
у Свечаниј сали Вазнењске цркве у Београду
Белешка о писцу
Др Слободан М. Радуловић, новинар и публициста из Београда, родом из Соколића код Чачка (између осталих, родног места знаменитог духовника Патријарха Павла - игумана Василија Домановића). За време студија био је један од десет најбољих студената Београдског универзитета. Објавио је велики број репортажа, путописа, извештаја о црквеним догађајима, као и других текстова у „Православљу”, новинама Српске патријаршије.
Његови текстови о Патријарху Павлу, посебно „Вујански крст Патријарха Павла” из 2004. године, преузети из новина Српске патријаршије, објављени су и у званичном (специјалном) издању Патријаршије СПЦ поводом његовог упокојења „Патријарх Павле (1914-2009.)”, у књизи „Бог ће помоћи ако има коме, животопис и поуке Патријарха Павла” (изд. с благословом Његове Светости Патријарха Г. Г. Иринеја, ВДС Архиепископије београдско-карловачке 2014. године), на званичном сајту манастира Вујна итд. Репортажа из манастира Вујна „Вујански крст Патријарха Павла”, многи сусрети са Архипастиром српског народа и његовим ученицима, знаменитим архимандритима, повод су за ову књигу.
Живи и ради у Београду, кад није у Соколићима и манастирима. Магистар је економских наука.
Садржај
Патријарх Павле и његово доба, 21
Увод, 23
О учитељима и учитељицама, 26
Духовници, 27
Подсетник за исповест, 28
Каменогорска број једанаест, 28
Не аплаудирај залуталим мецима, 34
Време када лубенице зрију, а аплаузи утихну, 38
Потпис зеленим фломастером, 41
Сценарио за први сусрет, 47
Сновиђење, 51
Приповедачи о Патријарху Павлу и његовом крсту Вујанском 53
О приповедачима, 55
Присећање, 55
Архимандрит Сава Студенички, новоупокојени раб Божји, 58
Архимандрит Јован (Радосављевић), 73
У књижевном рају архимандрита Јована (Радосављевића), 82
Књига која се чува код иконе и кандила, 87
Архимандрит Георгије (Добросављевиђ), 90
Архимандрит Јован (Никитовиђ), 94
О Вујанској светињи и њеним подвижницима, 99
Вујан - чудесно место изливања благодати божје, 101
Вујан и Студеница, 102
Тајна зографа вујанског, 103
Кад поток испод аута зажубори..., 106
Ка светосавским висинама и ћутању, 115
Возна карта у једном правцу, 117
Чекајуђи воз за Хамбург, 118
На духовним пољима оца Јелисеја, 122
Прилог за летопис студенички, 123
У парковима и вилама Бање Ковиљаче, 131
Тројичка искушења, 138
Последња клупа у Бањи Ковиљачи, 141
Крстоносни искушеник вуjански, 143
Тројица из Тројица са оцем Јулијаном, 145
Привиђење, 147
Вилина коса, развејана поврх Соколића, 148
Необични „Титови“ омладинци, 152
Крај малог чамца на мирној води, 157
Мајица оца Јована, 162
Мали чамац на узбурканој води, 163
Купатило, 168
Учитељ и кувар из манастира Раче, 172
Учитељ, 172
Кувар, 176
Патријарх Павле и време које не пролази (белешке и сећања), 181
За ким звоне звона студеничка..., 183
Подсетник оца Небојше, !83
Замерке архимандрита Герасима, 185
Порука патријарха Павла Соколићима, 189
Сусретања на Светосавским стазама, 191
Молитва за оца Василија, 200
Патријарх Павле и чика Раденко, 201
Звона љубави из срца православнога, 203
Tри метаније оца Тимотеја, 205
Кад Патријарх Павле „тражи“ поклон, 207
Чекајући Патријарха Павла, 216
Освећење цркве у Соколићима, 219
Омиљене приче Патријарха Павла, 219
Суза за мајку Јевросиму, 229
Благослов Патријарха Павла, 247
Једина жеља Патријарха Павла, 256
Два благослова оца Василија Хиландарца, 257
Кад беседи отац Јован, 265
Ка Светосавским висинама и ћутању, 270
У наручју очинском светитеља вујанског, 271
„Игуман Василије (Домановић), духовник Патријарха Павла", 273
Вујански крст поново на Вождовцу, 278
Приповести о Патријарху Павлу, за сва времена, 283
Благовештењске беседе, 285
Јутарњи младожења, 286
Између мисли и дела, 288
Упорна „ђаконица", 289
На Опленцу, 290
Кришка сира за оца Георгија, 294
„Незгодно" питање за Патријарха Павла, 298
Хлеб и пиво, 300
Три „непланирана“ приповедача, 303
Уводне напомене, 305
Две поморанџе за мати Агнију, 306
Један од сусрета са светитељем Патријархом Павлом, 308
Патријарх Павле у хитној помоћи, 311
Фреска и молитва Патријарху Павлу, 317
Фреска, 319
Светом Патријарху српском Павлу, 320
Молитва, 321
Молитва светом Патријарху српском Павлу, 322
Ко је био духовни узор Патријарху Павлу?, 323
Питање и одговор, 325
Три уредника „Православља” и Вујански крст Патријарха павла 329
Протођакон Радомир Ракић и Вујански крст Патријарха Павла, 331
Протојереј др Љубивоје Стојановиђ и Вујански крст Патријарха Павла, 338
Протојереј Миодраг Поповић и Вујански крст Патријарха Павла, 344
Патријарх Павле у слици и речи, 347
Патријарх Павле и аутор, 348
Патријарх Павлеу објективу аутора, 354
Сећања (приповедачи, главни уредник и рецезенти), 368
Архимандрит Сава Студенички, 378
Архимандрит Јован (Радосављевић), 382
Архимандрит Георгије (Добросављевић), 388
Архимандрит Јован (Никитовић), 392
Протођакон проф. Радомир Ракић, 398
Рецензенти, 400
Прилози, 405
Душекорисни наслови о Патријарху Павлу које препоручује аутор Слободан М Радуловић, 422
Аутор, 424
Белешка о писцу, 425
Изјава захвалности, 426
Реч рецезента, 428
Реч издавача, 432
Речник мање познатих речи и израза, 435
Степени јерархије у православној цркви, 445
Садржај, 447
Вујански крст, 452
Први приповедач у овој књизи је велики духовник и најближи сарадних Патријарха Павла, Аримандрит Јован Радосављевић који је непосредно уз Патријарха Павла провео пуне 52 године. У оквиру књиге први пут се објављује преко две стотине фотографија из живота Патријарха Павла које су до сада биле у приватној архиви аутора.
„Вујански крст Патријарха Павла“ је збирка сећања, занимљивости и фотографија аутора магистра Слободана М. Радуловића, Добила је назив по изрезбареном Христовом распећу које је начинио искушеник Гојко Стојчевић, потоњи патријарх српски Павле, док је боравио у манастиру Вујну лечећи се од туберкулозе од 1944. до 1946.
Увод
Два су основна питања у вези са овом књигом. Прво, зашто ово што следи сматрамо приповестима, а не, рецимо, романом, збирком приповедака или биографијом. И друго, како смо дошли до приповести и приповедача захваљујући којима је настала ова књига?
Наиме, текстови пред нама свакако нису роман, пошто јединствених нити форме и садржине, за роман карактеристичних, једноставно нема. А, како ћемо касније и видети, нити их је могло бити. Дакле, реч је о низу сећања непосредних успомена, записа аутора, као и записа на основу приповедања појединих ученика Патријарха Павла њиховим присећањима на истините догађаје из живота блаженопочившег Архипастира нашег народа. Једноставно спомен на њега и његово доба. И ништа више. Али ни мање.
Како је већ на почетку наведено, белешке, сећања и приповести пред нама засноване су на истинитим догађајима, а не на богатој имагинацији аутора, тако присутној у романима и приповеткама.
Такође, пред нама није ни збирка приповедака из истих разлога зашто није ни роман. Разлика је само у томе што је код приповетке форма краћа. Исто тако, у збиркама приповедака углавном не постоји веза између појединих прича, тема, а овде је реч о једној на специфичан начин међусобно повезаној целини. А тај обједињавајући чинилац је необичан, непрестан подвижнички живот Патријарха Павла.
При том, овде свакако није реч само о приповестима које повезује тема о ванвременској, својеручно изрезбареној поруци, изразу захвалности Господу због сопственог исцелења од стране искушеника Гојка, потоњег Патријарха Павла. Напротив, овде је реч и о једној широј, својеврсној метафори, јеванђелској поруци о победи добра над злом, доказу о неизмерној снази молитве и безмерној љубави Господњој према нашем грешном роду људскоме, о једном сведочанству о Васкрсењу Господњем и победи живота над смрћу.
Такође, пред нама није ни уобичајена биографија Патријарха Павла.Наиме, биографије се заснивају на документацији и сведочењима. Често се састоје од сувопарних историјских података и других непосредних или посредних изворника. При том, њихов превасходни циљ је расветљавање и уопштавање познатих чињеница из живота неке личности, најчешће применом историјскоаналитичке научне методе.
Пошто је овде ипак реч о приповестима, ова књига у најширем смислу представља скроман покушај аутора да, на основу личног искуства и успомена приповедача, упозна најширу читалачку публику са појединим важним збивањима из живота нашег Патријарха Павла.
Али, у ужем смислу, ова књига представља израз настојања аутора да упозна читалачку публику са једним важним догађајем, његовим искушењем у вези са туберкулозом. И то у време ратно и поратно, готово без изузетка, најтежом, смртоносном болешћу. Овај догађај исцелење искушеника Гојка Стојчевића можемо чак сматрати Промислом Божјим, предусловом целокупног потоњег монашког и светачког животног пута нашег великог Архипастира.
При том, сасвим је могуће да ће поједини делови ове књиге, посебно имајући у виду велику и неспорну релевантност наших успомена и сећања приповедача, једног дана бити коришћени као прилози за једну свеобухватну биографију, а може бити, ако Бог да, у времену неком будућем, и за житије Свјатјејшег Патријарха Павла.
Дакле, циљ књиге је да читалац на што је могуће пријемчивији начин, кроз животворне примере и на основу истинитих догађаја које смо лично доживели, као и оних које су нам приповедали његови савременици и најближи ученици, спозна значај, моћ и снагу појављивања у српском народу великог духовника и Архипастира Патријарха Павла. И то на основу његове основне моралне и духовне поруке која следује из свеукупног његовог приступа овоземаљском животу, о његовој неизмерној духовности и основним начелима његове животне философије: не деловати на друге високопарним беседама, цитатима и поукама, већ превасходно својим личним, подвижничким примером, сопственим високо моралним животом, пре свега својом чудесном скромношћу и богобојажљивошћу, а тек потом и неспорним талентима и великим знањем стеченим највишим образовањем.
На крају, поставља се питање зашто је за редове који следе, од свих побројаних књижевних родова и врста, најприкладнији назив приповести? Биће да је то из разлога што овај израз подразумева превасходно непосредно искуство, усмену поруку и поуку, али и записивање живе речи, приповедање, стављање на увид јавности белешки и сећања, у чему предњачи високопреподобни архимандрит Јован (Радосављевић) са својих драгоцених четрдесет књига, као и четрдесет првом коју управо пише ових дана, у својој осамдесет осмој години.
„Сила Божја у немоћи се пројављује”, рекао је велики апостол Павле, а сва целомудреност ових апостолских речи исказана је од стране његових врлих следбеника, мојих драгих, уважених духовника и пријатеља, и то у вечери која је уследила по упокојењу нашега Патријарха. У добро знаној, целовечерњој телевизијској емисији беседили, тако топло и садржајно приповедали, о истинитим догађајима из живота својег духовника и учитеља Патријарха Павла.
Тада сам осетио сву силовитост поновљеног благослова који добих од Патријарха Павла у септембру 2006. године када ми је написао и потписао: „желећи Вам свако добро од Бога и даљи успех у раду, очински Вас поздрављамо и шаљемо патријарашки благослов...” Такође се сетих и оног предивног летњег дана претходне, 2005. године када пред многобројном родбином, мојим Радуловићима и Домановићима затражих од Свјатјејшег Павла благослов за писање ове књиге. И када је само кратко одговорио: „Нека је благословено!” Тај тренутак је овековечио фотоапаратом мој рођак Радивоје Домановић, и драгоцено сведочанство о овом кључном догађају везаном за писање донели смо на самом почетку ове књиге.
Дакле, након дирљивог наступа у телевизијској емисији његових ученика, а мојих духовника и пријатеља, као и по претходно добијеном благослову Патријарха Павла, ево реших да систематизујем и ставим на увид јавности приповести које следе...
Реч издавача
Књигу „Вујански крст Патријарха Павла“, Центар за стручно усавршавање Крушевац издаје након пет година постојања и рада.
Круну петогодишњег рада чини дело које је настало пре свега залагањем аутора мр. Слободана М. Радуловића и читавог тима еминентних стручњака (главни уредник и редактор издања протођакон проф. др. Радомир Ракић, рецезент академик проф. др. Славко Каравидић, рецезент ипођакон проф. др. Андреј В. Тарасјев, рецезент др. Зорица Кубуровић, протојереј др. Љубивоје Стојановић, протојереј Миодраг Поповић).
Као Установа градског типа Центар за стручно усавршавање Крушевац се пре свега бави професионалним развојем запослених у образовноваспитним установама, али и издаваштвом, тиме успева да заокружи своје деловање на читавој територији Републике Србије.
Тема која се обрађује начело је моралних и етичких вредности свих нас, па и сваког просветног радника. Личност Патријарха Павла је заједнички именитељ, синоним добра свих нас и представља непресушан извор и инспирацију за многе писце и научне раднике.
„Вујански крст Патријарха Павла“ је дело које се за разлику од осталих дела са том тематиком одликује аутентичним и необјављеним тренуцима из живота Патријарха Павла.
Овим издањем Установа као и остали актери који су учествовали у изради дела остављају за собом капитално дело које ће вечно трајати...
Крушевац 07.10.2015. год
За издавача
Директор, Ненад Станојевић
Књига је представљена 6. новембра 2015. године у манастиру Вујну.
У Библиотеци ”Свети Сава”, 17. децембра 2015.год, општина Земун у сарадњи са СВЕБОР Савезом Београда уприличила је представљање књиге ”Вујански крст Патријарха Павла”.
Књига је промовисана и у Народном музеју у Чачку,
Епархијском дому у Крагујевцу,
код поч. Проте Дејана на Вождовцу,
у Дому културе у Великој Плани,
на Сајму књига у Београду,
у Привредној фондацији СПЦ у Краљице Наталије 76,
У Студеничком кругу у Иван Беговој 7 у Београду,
у Свечаниј сали Вазнењске цркве у Београду
Белешка о писцу
Др Слободан М. Радуловић, новинар и публициста из Београда, родом из Соколића код Чачка (између осталих, родног места знаменитог духовника Патријарха Павла - игумана Василија Домановића). За време студија био је један од десет најбољих студената Београдског универзитета. Објавио је велики број репортажа, путописа, извештаја о црквеним догађајима, као и других текстова у „Православљу”, новинама Српске патријаршије.
Његови текстови о Патријарху Павлу, посебно „Вујански крст Патријарха Павла” из 2004. године, преузети из новина Српске патријаршије, објављени су и у званичном (специјалном) издању Патријаршије СПЦ поводом његовог упокојења „Патријарх Павле (1914-2009.)”, у књизи „Бог ће помоћи ако има коме, животопис и поуке Патријарха Павла” (изд. с благословом Његове Светости Патријарха Г. Г. Иринеја, ВДС Архиепископије београдско-карловачке 2014. године), на званичном сајту манастира Вујна итд. Репортажа из манастира Вујна „Вујански крст Патријарха Павла”, многи сусрети са Архипастиром српског народа и његовим ученицима, знаменитим архимандритима, повод су за ову књигу.
Живи и ради у Београду, кад није у Соколићима и манастирима. Магистар је економских наука.
Садржај
Патријарх Павле и његово доба, 21
Увод, 23
О учитељима и учитељицама, 26
Духовници, 27
Подсетник за исповест, 28
Каменогорска број једанаест, 28
Не аплаудирај залуталим мецима, 34
Време када лубенице зрију, а аплаузи утихну, 38
Потпис зеленим фломастером, 41
Сценарио за први сусрет, 47
Сновиђење, 51
Приповедачи о Патријарху Павлу и његовом крсту Вујанском 53
О приповедачима, 55
Присећање, 55
Архимандрит Сава Студенички, новоупокојени раб Божји, 58
Архимандрит Јован (Радосављевић), 73
У књижевном рају архимандрита Јована (Радосављевића), 82
Књига која се чува код иконе и кандила, 87
Архимандрит Георгије (Добросављевиђ), 90
Архимандрит Јован (Никитовиђ), 94
О Вујанској светињи и њеним подвижницима, 99
Вујан - чудесно место изливања благодати божје, 101
Вујан и Студеница, 102
Тајна зографа вујанског, 103
Кад поток испод аута зажубори..., 106
Ка светосавским висинама и ћутању, 115
Возна карта у једном правцу, 117
Чекајуђи воз за Хамбург, 118
На духовним пољима оца Јелисеја, 122
Прилог за летопис студенички, 123
У парковима и вилама Бање Ковиљаче, 131
Тројичка искушења, 138
Последња клупа у Бањи Ковиљачи, 141
Крстоносни искушеник вуjански, 143
Тројица из Тројица са оцем Јулијаном, 145
Привиђење, 147
Вилина коса, развејана поврх Соколића, 148
Необични „Титови“ омладинци, 152
Крај малог чамца на мирној води, 157
Мајица оца Јована, 162
Мали чамац на узбурканој води, 163
Купатило, 168
Учитељ и кувар из манастира Раче, 172
Учитељ, 172
Кувар, 176
Патријарх Павле и време које не пролази (белешке и сећања), 181
За ким звоне звона студеничка..., 183
Подсетник оца Небојше, !83
Замерке архимандрита Герасима, 185
Порука патријарха Павла Соколићима, 189
Сусретања на Светосавским стазама, 191
Молитва за оца Василија, 200
Патријарх Павле и чика Раденко, 201
Звона љубави из срца православнога, 203
Tри метаније оца Тимотеја, 205
Кад Патријарх Павле „тражи“ поклон, 207
Чекајући Патријарха Павла, 216
Освећење цркве у Соколићима, 219
Омиљене приче Патријарха Павла, 219
Суза за мајку Јевросиму, 229
Благослов Патријарха Павла, 247
Једина жеља Патријарха Павла, 256
Два благослова оца Василија Хиландарца, 257
Кад беседи отац Јован, 265
Ка Светосавским висинама и ћутању, 270
У наручју очинском светитеља вујанског, 271
„Игуман Василије (Домановић), духовник Патријарха Павла", 273
Вујански крст поново на Вождовцу, 278
Приповести о Патријарху Павлу, за сва времена, 283
Благовештењске беседе, 285
Јутарњи младожења, 286
Између мисли и дела, 288
Упорна „ђаконица", 289
На Опленцу, 290
Кришка сира за оца Георгија, 294
„Незгодно" питање за Патријарха Павла, 298
Хлеб и пиво, 300
Три „непланирана“ приповедача, 303
Уводне напомене, 305
Две поморанџе за мати Агнију, 306
Један од сусрета са светитељем Патријархом Павлом, 308
Патријарх Павле у хитној помоћи, 311
Фреска и молитва Патријарху Павлу, 317
Фреска, 319
Светом Патријарху српском Павлу, 320
Молитва, 321
Молитва светом Патријарху српском Павлу, 322
Ко је био духовни узор Патријарху Павлу?, 323
Питање и одговор, 325
Три уредника „Православља” и Вујански крст Патријарха павла 329
Протођакон Радомир Ракић и Вујански крст Патријарха Павла, 331
Протојереј др Љубивоје Стојановиђ и Вујански крст Патријарха Павла, 338
Протојереј Миодраг Поповић и Вујански крст Патријарха Павла, 344
Патријарх Павле у слици и речи, 347
Патријарх Павле и аутор, 348
Патријарх Павлеу објективу аутора, 354
Сећања (приповедачи, главни уредник и рецезенти), 368
Архимандрит Сава Студенички, 378
Архимандрит Јован (Радосављевић), 382
Архимандрит Георгије (Добросављевић), 388
Архимандрит Јован (Никитовић), 392
Протођакон проф. Радомир Ракић, 398
Рецензенти, 400
Прилози, 405
Душекорисни наслови о Патријарху Павлу које препоручује аутор Слободан М Радуловић, 422
Аутор, 424
Белешка о писцу, 425
Изјава захвалности, 426
Реч рецезента, 428
Реч издавача, 432
Речник мање познатих речи и израза, 435
Степени јерархије у православној цркви, 445
Садржај, 447
Вујански крст, 452
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Вујански крст Патријарха Павла
Издавач: Центар за стручно усавршавање, Крушевац
Страна: 449 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 25 cm
Година издања: 2015
ИСБН:
| RASPRODATO
U pripremi je obnovljeno izdanje |
|
Ako želite da vam javimo kada bude u prodaji:
Prijavite se ovde da biste mogli da rezervišete. |
|
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (