Загледан у живот: Књига промишљања свакодневице
У основи Иљинових поука су библијске заповести, али прилагођене јатном умножењу брига које заокупљају модерног човека. С тим тешким променама, мења се и позиција човекова - он мора уложити далеко више напора да би савладао завист, злурадост, сопствене неосноване прохтеве, да би се ослободио, напокон, "исувише људскога", онда кад дође тренутак за коначно ослобођење. Иљинове поуке су, зато, припрема. Духовна припрема за свепобедни мир који треба да постане наша свакодневица, пре и после сваке пресудне борбе, с другима и собом.
<и>Владимир Јагличићи>
<б>УМЕЋЕ ЧИТАЊАб>
Сваки писац каткад сања о свом читаоцу - какав је он и како треба да чита да би тачно, и потпуно, схватио написано... Јер, савремен читалац обећава писцу жељену срећу духовног "сусрета" ... у извесном смислу сви смо ми "читаоци": поглед прелеће по словима, слова се слажу у речи, иза речи се крију одређено значење и веза, захваљујући чему речи постају реченице, и ти већ замишљаш нешто свакодневична, исхитрено, пролазно, за кратку употребу, не увек из прве схватљино, нешто лако нестајуће у бездану прошлости. Јадни су такви "читаоци"! Јадно је такво "читање"! То је механизам без духа. Бујица празнословља. Култура површности.
Не, оно што се одиста може назвати "читањем" - нешто је сасвим друго.
Пре свега, већ је написано оно што предстоји да се чита: неко је живео, мислио, осећао, можда и патио; он је хтео да нам исприповеди о нечем таквом што му се учинило важним - можда је то нешто значајно о важноме; он је тражио реч и израз, борио се за истинитост и тачност, трудио се да пронађе лепоту и ритам. И ево, он нам поклања своје дело: новински чланак, песму, драму, роман, истраживање.
Пред нама су - богатство осећања, резултата, идеја, форми, слободних размишљања, позива, поредби, цело врело духовности -отворено и истовремено скривено, задатост, истовремено испуњена тајнописом. Нека онај ко то може ослободи овај окуп мртвих кукица, нека га ојасни и оживи, да би се затим загледао у њ. Мисле да је то лако; мисле да то могу сви... у ствари, за то су способни немноги. Зашто?
Зато што треба књизи удахнути сву своју пажњу, све душевне способности и тачну духовну припрему. Погледом прелетелим по редовима ништа нећеш добити; прво читање захтева усредсређену пажњу. Такође ћеш задобити мало, читајући тек хладним разумом и испразном уобразиљом. Треба свим срцем прихватити заносну страст, треба ослушнути ћув у свим дасима нежне лирске песме, а велика идеја може да захтева и читавога човека. То значи да читалац мора тачно обновити душевни и духовни чин писца, пратити га, живети са њим. Тек ће се тада догодити истински сусрет аутора са читаоцем. Јер, истинско читање - то је својеврсно уметничка провиђење, позвано и способно тачно и у потпуности да васкрсне духовне витије другога човека, да живи у њима, да се њима наслађује и духовно богати. То је победа над растанком, даљином и епохом. То је снага духа - оживљавати слова, откривати у себи унутрашња пространства, сазрцавати нематеријално, поистоветити се са непознатим, или чак мртвим људима, и заједно са ауторима, уметнички или у мислима, живети суштину васељене.
Читати значи искати и налазити - читалац се труди да пронађе закопана благо у свој његовој пуноти. Да га присвоји за себе. То је творачки процес; то је борба за сусрет; то је слободно јединство са оним ко је закопао благо; то је победоносни полет у оно што се чини немогућим.
Треба се бринути за уметност читања и чврстити је. Читање треба да буде дубоким, морада постане стваралачко и сазрцавајуће. Само тада свако од нас може тачно да позна шта је достојно читања, а шта није; шта може да сазда дух и карактер у читаоцу, а шта носи у себи само распад.
По читању могуће је познати човека. Јер, сваки од нас је оно "шта" чита; и сваки човек је оно "како" чита; и сви ми постајемо оно што смо учитали из прочитаног - букет цветова читањем скyпљених у нама... Са том препоруком своју књижицу и предајем у руке читаоцу.
<б>САДРЖАЈб>
Изазов очигледности - Владимир Јагличић (О Ивану Иљину), 5
<б>Уместо предговораб> <и>Умеће читањаи>, 7
<б>Тегобе животаб>, 9
Досада, 11
Несаница, 13
Брига, 16
Свакодневица, 19
Неуспех, 21
Рђаво расположење, 23
Болест, 26
Сиромаштво, 28
<б>Јадиковкеб>, 31
Ранац, 32
Књижни орман, 35
Увређени, 37
Даровити, 39
Непризнати, 41
Лепа жена, 43
Нелепа жена, 45
Бука, 47
<б>Извођење извесних закључакаб>, 49
Радозналост, 50
Мржња, 52
Поткупљивост, 54
Каријериста, 56
Сноб, 59
Мушко друштво, 62
<б>Опасностиб>, 65
Материјалиста, 66
Безбожништво, 69
Завист, 71
Надменост, 73
Колективна машта, 75
Грађански рат, 78
Нечасност, 81
Неправда, 84
Отргнутост од корена, 87
<б>Пробдеми карактераб>, 91
Осмех, 92
Лакомисленост, 94
Брбљивац, 96
Ћутљивац, 98
Брзоплети, 100
Разборит човек, 102
Усамљеност, 105
<б>О вештини живљењаб>, 107
Дар, 109
Салонско брбљање, 111
Кашњење, 113
Право на глупост, 115
Порицање, 117
Вештина похвале, 119
Противник, 121
Вештина препирке, 123
Такт, 125
Хумор, 127
<б>Додациб>, 129
Способност, 131
Одговорност, 133
"Не" и "да", 136
Верност, 138
Освета, 140
Опроштај, 142
Путовање, 144
Истинска љубав, 146
Срећа, 149
<б>Дитирамбиб>, 151
Суза, 153
Љубав, 155
Олуја, 157
Цнег, 159
Цвет, 161
Крава, 163
Дуга, 165
Јесен, 167
<б>Пут према светуб>, 169
Наочари, 171
Сунчевзрак, 174
Оно најважније, 176
Без светиње, 178
Шта ја мислим, 180
Убеђење, 183
Ко сам ја, 185
Очигледност, 187
Уместо поговора <и>Утеxаи>, 191
Детаљни подаци о књизиНаслов: Загледан у живот: Књига промишљања свакодневице
Издавач: Бернар
Страна: 200 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 14,5 x 20,5 cm
Година издања: 2010
ИСБН: 978-86-87993-09-9