Аутор: митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Пурић)
Страна: 357
► Остали детаљи

Митрополитов отворен приступ сопственој мисији, животу и људима убеђено је дијалошки. Уосталом, он је дијалог и програмски најавио као прво темељно начело свога деловања, тако да он у многим његовим иступањима заузима средишње место.

За Пофирија је дијалог нешто много више и дубље од пуке размене информација, већ мора бити „даривање себе другоме, сапостојање“, јер је човек створен као“ биће заједнице, биће дијалога“. Овакво онтолошко поимање дијалога, с исходиштем у хришћанском схватању да је „човек слика Божија, а Бог је у Себи дијалог Оца, Сина и Духа Светога“, надилази мисионарску функцију дијалошког општења, ону која је, рецимо, минуциозно разрађена у енциклици папе Павла VI Ecclesiam suam. Зато и јесте тешко остати таквом дијалогу веран у пометњи свакодневног општења, у друштву поремећеног система вредности, где је многима толико призивани „дијалог“ само средство мирења савести, ритуалног испуњавања „политички коректне“ обавезе или, још горе, инструмент обмане и замка лукавства циничног политичког ума. А митрополит Порфирије, јасно се то види из његових беседа и интервјуа, таквом дијалогу постојано остаје веран. Откуда му снага да, упркос свим искушењима, не затвори капије дијалога и не повуче се у резигнацију или осаму? Одговор је у љубави. Безобалној љубави коју први у служби међу православним пастирима у Хрватској и Словенији није навео међу трима основним начелима којих ће се придржавати, али без које би та племенита начела била неукорењена у животодавном хумусу хришћанског милосрђа. У књизи Порфиријевих порука реч љубав се јавља око стопедесет пута! Мржња ниједном!