Knjige▹Matematika▹Zbirke zadataka
Збирка решених тестова из математике
ПРЕДГОВОР
Ова књига садржи 73 групе по 20 задатака са пријемних испита, тј. укупно 1460 задатка. Задаци са пријемних испита су детаљно решени, при чему су све групе задатака независне, што значи да се ова књига може читати по оном редоследу који одговара кандидатима. Књига се састоји из два дела: Задаци и Решења. На крају је дата Легенда одговора и по избору аутора 145 питања из елементарне математике. Препоручује се кандидатима да се повремено преслишавају, одговарајући на ова питања.
Постоји посебна књига: Д. Ђ. Тосић, Н. Д. Станковић: Задаци за припрему пријемних испита, која обухвата разне области елементарне математике. Из те књиге се често дају задаци за пријемне испите.
Ова књига је намењена кандидатима који полажу пријемне испите на Техничким факултетима, Математичком, Физичком, Физичко-Хемијском факултету и Факултету организационих наука у Београду. Књигу треба схватити искључиво као помоћну литературу, која првенствено служи за боље прилагођавање условима и тест-процедури пријемног испита.
Напоменимо да је од 1993. године класификациони испит из математике заједнички за кандидате који конкуришу на горе поменуте факултете, с тим што од 1995. године Машински факултет самостално организује пријемни испит. Године 1999. пријемни испити нису одржани због ратног стања и бомбардовања наше земље.
Јула месеца 2000. године дошло је до великих промена у организацији пријемних испита. Наиме, сви технички факултети су држали те испите одвојено. Ауторима није познат разлог. Узимамо слободу да претпоставимо да је нови Закон о универзитету, донет 1998. године, утицао да сарадња између факултета знатно опадне, Технички факултети су почели да одвојено држе пријемне испите. С друге стране, на Електротехничком факултету, на пример, 2000. године, за време великих репресалија, састављач задатака је одређен без утицаја Катедре за математику. Једноставно, састављач је предложио самога себе и декан је такав предлог прихватио. Састављач је био без искуства за проблематику пријемних испита, што се може закључити по изузетно тешким задацима. Успех је био катастрофалан (просечно је урађелло 10% задатака), због чега су се кандидати углавном рангирали по успеху у средњој школи.
Године 1990. први пут је на Београдском универзитету одржан заједнички пријернни испит за све Техничке факултете, и то помоћу тестова. Кандидати поред задатака добијају табелу у којој окружују понуђене одговоре А, Б, Ц, Д, Е и Н (не знам). Све се то обавља под шифром, тако да је оцењивање беспрекорно коректно, с обзиром да је у ствари аутоматизовано. За разлику од ранијих пријемних испита, када је у току прегледа варирао критеријум, често и због замора прегледача, и понекад се примењивало тзв. "слободно судијско уверење", сада није било места ни за какве жалбе или приговоре. Преглед се обавља веома брзо. Своди се на учитавање листе одговора кандидата у рачунар, и проверавање. Резултати, а нешто касније и ранг листе, се после обраде одмах објављују.
Жалби има веома мало. Обично кандидати у брзини погрешно запишу које су одговоре окружили, и дође до забуне. Некада, по старом систему, на Електротехничком факултету, на пример, од 1000 кандидата њих око 300 улагало је жалбе. Ту је долазило до великих расправа, у које се по правилу умешају и родитељи. За прегледаче је то било изузетно непријатно, а нарочито када је нека жалба била умесна!
Наведене чињенице дају добру страну тестова. Међутим, тестови имају и неке слабости. Пре свега, наши ђаци нису навикавани у средњој школи на проверу знања помоћу тестова, као што је то случај са многим западним земљама. За такве испите код нас не постоји одговарајућа литература. Изузетак је Математичка гимназија у Београду у којој се писмени испити често држе у облику тестова, скоро истоветног облика као на пријемном испиту (20 задатака, али тежих). С друге стране, по мишљењу аутора, тестови помало деградирају математику. Избор задатака је знатно сужен, затим не постоји могућност прецизног математичког изражавања, па на крају и провера писмености. Веома је тешко задати теже задатке, већ углавном само елементарне. Задаци се често решавају методом елиминације, што може донети извесне деформације у математичком образовању кандидата. Скоро је меногућно задати теоријска питања.
Године 1995. дошло је до озбиљних промена критеријума. Наиме, пријемни испит је дефинитивно постао квалификациони испит. Кандидати могу освојити максимално 100 бодова, и то 40 на основу успеха из средње школе (наравно, ко је имао све одличне оцене у сва четири разреда) и 60 бодова на пријемном испиту (ко уради све) Ако се саберу сви поени из Математике, добија се 100 и то се множи са 0.6, тј. добије се 60 бодова. Међутим, на Електротехничком факултету, на пример, може се полагати и Физика, при чему се број поена Математике множи са 0.36, а Физике са 0.24. При свему томе постоје две границе. Кандидати који заједно са успебом из средње школе освоје више од 51 бод, биће уписани као студенти који не плаћају школовање, осим ако је прекорачен број кандидата који се прима. С друге стране, кандидати који освоје више од 30 бодова, али са мањи или једнако 51, такође се примају, али плаћају школовање.
Без обзира што су постављене ове квалификационе границе, чини нам се да је релативно лако доћи до те границе. На пример, било је и кандидата са одличним успехом који нису освојили ниједан поен на пријемном, па чак и негативан број поена, али су ипак на крају добили индекс, наравно уз плаћено школовање. По нашем мишљењу припреме за пријемни испит треба почети практично од почетка средње школе у И разреду, дакле на време. За многе који то почну у ИВ разреду, недозвољено је касно!
Пријемни испит је свакако најтежи испит у целокупном школовању, с обзиром на психолошко оптерећење које носи сваки кандидат. Систематска припрема за пријемни испит је основни услов за успешно студирање. Због тога су многи у заблуди када мисле да је најважније добити индекс. Много је важније да се студије започну са солидним знањем Математике, Некада (пре 1980. године) пријемни испити су оџавани крајем септембра. Кандидати су се три месеца припремали за пријемни. Данас, после добијања индекса, будући студенти чекају три месеца да почне настава. У том периоду већина "пусти мозак на отаву" , што је ненадокнадив губитак не само за њих, већ и за цело друштво.
Познато је да екипа Србије постиже сјајан успех на Међународним математичким такмичењима. С друге стране, када се погледају задаци из ове књиге примећује се да су они сваке године све лакши и лакши. Велики број задатака се може решити са знањем из основне школе. Једноставно речено, имамо изванредне појединце и средину која је из године у године све слабија.
Због тога ће ове чињенице бити од изузетне користи не само будућим кандидатима и њиховим родитељима, већ и наставницима средњих школа који ће утицати на своје ученике да првенствено стекну основна знања и потребну озбиљност и концентрацију, а нарочито да сведу брзоплетост на минимум.
Рукопис су прегледали мр МИРКО ЈОВАНОВИЋ и др НЕНАД ЦАКИЋ. Својим примедбама и сугестијама допринели су да се текст побољша, на чему им аутори захваљују.
20. августа 2012.
ДОБРИЛО Ђ. ТОШИЋ
емаил: добрилот@гмаил.цом
НИНА Д. СТАНКОВИЋ
емаил: нинаната@yахоо.цом
САДРЖАЈ
Технички факултети у Београду, јун 1990., 9 (решења 143)
Технички факултети у Београду, септембар 1990., 11 (147)
Технички факултети у Београду, јун 1991., 13 (150)
Технички факултети у Београду, септембар 1991. (1. рок), 15 (155)
Технички факултети у Београду, септембар 1991. (2. рок), 17(160)
Технички факултети у Београду, јун 1992., 18 (163)
Технички факултети у Београду, септембар 1992., 21 (169)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јун 1993., 22 (172)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1993., 25 (178)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јул 1994., 27 (183)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1994.,29 (186)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јун 1995., 30 (189)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1995., 32 (195)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јул 1996., 34 (198)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1996., 36 (202)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 30. јун 1997., 38 (206)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 4. септембар 1997., 40 (210)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 1. јул 1998., 42 (213)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хернијски
факултет у Београду, 7, септембар 1998., 43 (218)
Електротехнички и Физички факултет, 3. јул 2000., 45 (221)
Математички факултет, 5. јул 2000., 48 (230)
Факултет организационих наука, 4. јул 2000., 50 (234)
Грађевински факултет, 5. јул 2000., 52 (238)
Електротехнички, Математички, Физички и Факултет за физичку хемију, 2. јул 2001., 53 (242)
Грађевински факултет, 2. јул 2001., 55 (247)
Факултет организационих наука, 5. јул 2001., 57 (251)
Електротехнички, Математички, Физички и Факултет за физичку хемију, 1. јул 2002., 59 (256)
Саобраћајни факултет и ФОН, 2. јул 2002., 61 (260)
Грађевински факултет, 1. јул 2002., 62 (264)
Електротехнички, Физички и Факултет за физичку хемију, 1. јул 2003., 64 (267)
Грађевински факултет, 1. јул 2003., 66 (270)
Факултет организационих наука, 1. јул 2003., 68 (275)
Математички факултет, 3. јул 2003., 69 (278)
Електротехнички, Физички и Факултет за физичку хемију, 29. јун 2004., 71 (281)
Грађевински факултет, 30. јун 2004., 73 (285)
Факултет организационих наука, 30. јун 2004., 75 (289)
Математички факултет, 1. јул 2004., 76 (293)
Електротехнички, Физицки и Факултет за физичку хемију, 29. јун 2005., 78 (296)
Грађевински факултет, 29. јун 2005., 80 (300)
Факултет организационих наука, 30. јун 2005., 81 (302)
Математички факултет, 29. јун 2005., 83 (306)
Електротехнички и Физички факултет, 28. јун 2006., 84 (309)
Грађевински факултет, 29. јун 2006., 86 (313)
Факултет организационих наука, 29. јун 2006., 88 (315)
Математички факултет, 28. јун 2006., 90 (319)
Електротехнички и Физички факултет, 27. јун 2007., 91 (322)
Математички факултет, 29. јун 2007., 93 (326)
Факултет организационих наука, 27 јун 2007., 95 (328)
Грађевински факултет, 28. јун 2007., 97 (332)
Саобраћајни факултет, 27. јун 2007., 98 (334)
Електротехнички и Физички факултет, 30. јун 2008., 100 (337)
Математичкли факултет, 1. јул 2008, 102 (341)
Факултет организационих наука, 1. јул 2008, 103 (345)
Електротехнички факултет, 26. јун 2009, 105 (349)
Математички факултет, 29. јун 2009, 107 (354)
Факултет организационих наука, 27. јун 2009, 109 (357)
Грађевински факултет, 27. јун 2009, 110 (360)
Саобраћајни факултет, 26. јун 2009, 112 (363)
Електротехнички факултет, 28. јун 2010, 114 (366)
Математички факултет, 30. јун 2010, 116 (370)
Факултет организационих наука, 29. јун, 118 (372)
Грађевински факултет, 29. јун 2010, 120 (376)
Саобраћајни факултет 28. јун 2010, 122 (379)
Електротехнички факултет, 2. јун 2011, 123 (381)
Математички факултет, 29. јун 2011, 125 (385)
Факултет организационих наука, 28. јун 2011, 127 (388)
Грађевински факултет, 28. јун 2011, 129 (392)
Саобраћајни факултет, 27. јун 2011, 131 (395)
Електротехнички факултет, 25. јун 2012, 133 (397)
Математички факултет, 29. јун 2012, 135 (400)
Факултет организационих наука, 26. јун 2012, 137 (404)
Грађевински факултет, 26. јун 2012, 139 (407)
Саобраћајни факултет, 25. јун 2012, 140 (410)
Ова књига садржи 73 групе по 20 задатака са пријемних испита, тј. укупно 1460 задатка. Задаци са пријемних испита су детаљно решени, при чему су све групе задатака независне, што значи да се ова књига може читати по оном редоследу који одговара кандидатима. Књига се састоји из два дела: Задаци и Решења. На крају је дата Легенда одговора и по избору аутора 145 питања из елементарне математике. Препоручује се кандидатима да се повремено преслишавају, одговарајући на ова питања.
Постоји посебна књига: Д. Ђ. Тосић, Н. Д. Станковић: Задаци за припрему пријемних испита, која обухвата разне области елементарне математике. Из те књиге се често дају задаци за пријемне испите.
Ова књига је намењена кандидатима који полажу пријемне испите на Техничким факултетима, Математичком, Физичком, Физичко-Хемијском факултету и Факултету организационих наука у Београду. Књигу треба схватити искључиво као помоћну литературу, која првенствено служи за боље прилагођавање условима и тест-процедури пријемног испита.
Напоменимо да је од 1993. године класификациони испит из математике заједнички за кандидате који конкуришу на горе поменуте факултете, с тим што од 1995. године Машински факултет самостално организује пријемни испит. Године 1999. пријемни испити нису одржани због ратног стања и бомбардовања наше земље.
Јула месеца 2000. године дошло је до великих промена у организацији пријемних испита. Наиме, сви технички факултети су држали те испите одвојено. Ауторима није познат разлог. Узимамо слободу да претпоставимо да је нови Закон о универзитету, донет 1998. године, утицао да сарадња између факултета знатно опадне, Технички факултети су почели да одвојено држе пријемне испите. С друге стране, на Електротехничком факултету, на пример, 2000. године, за време великих репресалија, састављач задатака је одређен без утицаја Катедре за математику. Једноставно, састављач је предложио самога себе и декан је такав предлог прихватио. Састављач је био без искуства за проблематику пријемних испита, што се може закључити по изузетно тешким задацима. Успех је био катастрофалан (просечно је урађелло 10% задатака), због чега су се кандидати углавном рангирали по успеху у средњој школи.
Године 1990. први пут је на Београдском универзитету одржан заједнички пријернни испит за све Техничке факултете, и то помоћу тестова. Кандидати поред задатака добијају табелу у којој окружују понуђене одговоре А, Б, Ц, Д, Е и Н (не знам). Све се то обавља под шифром, тако да је оцењивање беспрекорно коректно, с обзиром да је у ствари аутоматизовано. За разлику од ранијих пријемних испита, када је у току прегледа варирао критеријум, често и због замора прегледача, и понекад се примењивало тзв. "слободно судијско уверење", сада није било места ни за какве жалбе или приговоре. Преглед се обавља веома брзо. Своди се на учитавање листе одговора кандидата у рачунар, и проверавање. Резултати, а нешто касније и ранг листе, се после обраде одмах објављују.
Жалби има веома мало. Обично кандидати у брзини погрешно запишу које су одговоре окружили, и дође до забуне. Некада, по старом систему, на Електротехничком факултету, на пример, од 1000 кандидата њих око 300 улагало је жалбе. Ту је долазило до великих расправа, у које се по правилу умешају и родитељи. За прегледаче је то било изузетно непријатно, а нарочито када је нека жалба била умесна!
Наведене чињенице дају добру страну тестова. Међутим, тестови имају и неке слабости. Пре свега, наши ђаци нису навикавани у средњој школи на проверу знања помоћу тестова, као што је то случај са многим западним земљама. За такве испите код нас не постоји одговарајућа литература. Изузетак је Математичка гимназија у Београду у којој се писмени испити често држе у облику тестова, скоро истоветног облика као на пријемном испиту (20 задатака, али тежих). С друге стране, по мишљењу аутора, тестови помало деградирају математику. Избор задатака је знатно сужен, затим не постоји могућност прецизног математичког изражавања, па на крају и провера писмености. Веома је тешко задати теже задатке, већ углавном само елементарне. Задаци се често решавају методом елиминације, што може донети извесне деформације у математичком образовању кандидата. Скоро је меногућно задати теоријска питања.
Године 1995. дошло је до озбиљних промена критеријума. Наиме, пријемни испит је дефинитивно постао квалификациони испит. Кандидати могу освојити максимално 100 бодова, и то 40 на основу успеха из средње школе (наравно, ко је имао све одличне оцене у сва четири разреда) и 60 бодова на пријемном испиту (ко уради све) Ако се саберу сви поени из Математике, добија се 100 и то се множи са 0.6, тј. добије се 60 бодова. Међутим, на Електротехничком факултету, на пример, може се полагати и Физика, при чему се број поена Математике множи са 0.36, а Физике са 0.24. При свему томе постоје две границе. Кандидати који заједно са успебом из средње школе освоје више од 51 бод, биће уписани као студенти који не плаћају школовање, осим ако је прекорачен број кандидата који се прима. С друге стране, кандидати који освоје више од 30 бодова, али са мањи или једнако 51, такође се примају, али плаћају школовање.
Без обзира што су постављене ове квалификационе границе, чини нам се да је релативно лако доћи до те границе. На пример, било је и кандидата са одличним успехом који нису освојили ниједан поен на пријемном, па чак и негативан број поена, али су ипак на крају добили индекс, наравно уз плаћено школовање. По нашем мишљењу припреме за пријемни испит треба почети практично од почетка средње школе у И разреду, дакле на време. За многе који то почну у ИВ разреду, недозвољено је касно!
Пријемни испит је свакако најтежи испит у целокупном школовању, с обзиром на психолошко оптерећење које носи сваки кандидат. Систематска припрема за пријемни испит је основни услов за успешно студирање. Због тога су многи у заблуди када мисле да је најважније добити индекс. Много је важније да се студије започну са солидним знањем Математике, Некада (пре 1980. године) пријемни испити су оџавани крајем септембра. Кандидати су се три месеца припремали за пријемни. Данас, после добијања индекса, будући студенти чекају три месеца да почне настава. У том периоду већина "пусти мозак на отаву" , што је ненадокнадив губитак не само за њих, већ и за цело друштво.
Познато је да екипа Србије постиже сјајан успех на Међународним математичким такмичењима. С друге стране, када се погледају задаци из ове књиге примећује се да су они сваке године све лакши и лакши. Велики број задатака се може решити са знањем из основне школе. Једноставно речено, имамо изванредне појединце и средину која је из године у године све слабија.
Због тога ће ове чињенице бити од изузетне користи не само будућим кандидатима и њиховим родитељима, већ и наставницима средњих школа који ће утицати на своје ученике да првенствено стекну основна знања и потребну озбиљност и концентрацију, а нарочито да сведу брзоплетост на минимум.
Рукопис су прегледали мр МИРКО ЈОВАНОВИЋ и др НЕНАД ЦАКИЋ. Својим примедбама и сугестијама допринели су да се текст побољша, на чему им аутори захваљују.
20. августа 2012.
ДОБРИЛО Ђ. ТОШИЋ
емаил: добрилот@гмаил.цом
НИНА Д. СТАНКОВИЋ
емаил: нинаната@yахоо.цом
САДРЖАЈ
Технички факултети у Београду, јун 1990., 9 (решења 143)
Технички факултети у Београду, септембар 1990., 11 (147)
Технички факултети у Београду, јун 1991., 13 (150)
Технички факултети у Београду, септембар 1991. (1. рок), 15 (155)
Технички факултети у Београду, септембар 1991. (2. рок), 17(160)
Технички факултети у Београду, јун 1992., 18 (163)
Технички факултети у Београду, септембар 1992., 21 (169)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јун 1993., 22 (172)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1993., 25 (178)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јул 1994., 27 (183)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1994.,29 (186)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јун 1995., 30 (189)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1995., 32 (195)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, јул 1996., 34 (198)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, септембар 1996., 36 (202)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 30. јун 1997., 38 (206)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 4. септембар 1997., 40 (210)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хемијски факултет у Београду, 1. јул 1998., 42 (213)
Технички факултети, Математички, Физички и Физичко-Хернијски
факултет у Београду, 7, септембар 1998., 43 (218)
Електротехнички и Физички факултет, 3. јул 2000., 45 (221)
Математички факултет, 5. јул 2000., 48 (230)
Факултет организационих наука, 4. јул 2000., 50 (234)
Грађевински факултет, 5. јул 2000., 52 (238)
Електротехнички, Математички, Физички и Факултет за физичку хемију, 2. јул 2001., 53 (242)
Грађевински факултет, 2. јул 2001., 55 (247)
Факултет организационих наука, 5. јул 2001., 57 (251)
Електротехнички, Математички, Физички и Факултет за физичку хемију, 1. јул 2002., 59 (256)
Саобраћајни факултет и ФОН, 2. јул 2002., 61 (260)
Грађевински факултет, 1. јул 2002., 62 (264)
Електротехнички, Физички и Факултет за физичку хемију, 1. јул 2003., 64 (267)
Грађевински факултет, 1. јул 2003., 66 (270)
Факултет организационих наука, 1. јул 2003., 68 (275)
Математички факултет, 3. јул 2003., 69 (278)
Електротехнички, Физички и Факултет за физичку хемију, 29. јун 2004., 71 (281)
Грађевински факултет, 30. јун 2004., 73 (285)
Факултет организационих наука, 30. јун 2004., 75 (289)
Математички факултет, 1. јул 2004., 76 (293)
Електротехнички, Физицки и Факултет за физичку хемију, 29. јун 2005., 78 (296)
Грађевински факултет, 29. јун 2005., 80 (300)
Факултет организационих наука, 30. јун 2005., 81 (302)
Математички факултет, 29. јун 2005., 83 (306)
Електротехнички и Физички факултет, 28. јун 2006., 84 (309)
Грађевински факултет, 29. јун 2006., 86 (313)
Факултет организационих наука, 29. јун 2006., 88 (315)
Математички факултет, 28. јун 2006., 90 (319)
Електротехнички и Физички факултет, 27. јун 2007., 91 (322)
Математички факултет, 29. јун 2007., 93 (326)
Факултет организационих наука, 27 јун 2007., 95 (328)
Грађевински факултет, 28. јун 2007., 97 (332)
Саобраћајни факултет, 27. јун 2007., 98 (334)
Електротехнички и Физички факултет, 30. јун 2008., 100 (337)
Математичкли факултет, 1. јул 2008, 102 (341)
Факултет организационих наука, 1. јул 2008, 103 (345)
Електротехнички факултет, 26. јун 2009, 105 (349)
Математички факултет, 29. јун 2009, 107 (354)
Факултет организационих наука, 27. јун 2009, 109 (357)
Грађевински факултет, 27. јун 2009, 110 (360)
Саобраћајни факултет, 26. јун 2009, 112 (363)
Електротехнички факултет, 28. јун 2010, 114 (366)
Математички факултет, 30. јун 2010, 116 (370)
Факултет организационих наука, 29. јун, 118 (372)
Грађевински факултет, 29. јун 2010, 120 (376)
Саобраћајни факултет 28. јун 2010, 122 (379)
Електротехнички факултет, 2. јун 2011, 123 (381)
Математички факултет, 29. јун 2011, 125 (385)
Факултет организационих наука, 28. јун 2011, 127 (388)
Грађевински факултет, 28. јун 2011, 129 (392)
Саобраћајни факултет, 27. јун 2011, 131 (395)
Електротехнички факултет, 25. јун 2012, 133 (397)
Математички факултет, 29. јун 2012, 135 (400)
Факултет организационих наука, 26. јун 2012, 137 (404)
Грађевински факултет, 26. јун 2012, 139 (407)
Саобраћајни факултет, 25. јун 2012, 140 (410)
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Збирка решених тестова из математике
Издавач: Завод за уџбенике
Страна: 422 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: B5
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-17-18143-5
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (