Здравље из Божије баште
Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово н земљи. (Пост.1.11)
И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу.
Св. Василије велики
Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом.
Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено.
Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине.
Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно.
Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама.
Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност.
Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни.
Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи.
Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити.
Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима.
Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом.
Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена.
Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели.
Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно.
И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин.
Приређивач
САДРЖАЈ
1. Јела, 7
2. Једић или јадић, 7
3. Иђирот, 7
4. Бели јавор
5. Хајдучка трава, спориш, 9
6. Гороцвет, 10
7. Дивљи кестен, 10
8. Петровац, 11
9. Пиревина, 11
10. Алоја, 12
11. Вирак, 12
12. Планински вирак, 13
13. Црна јова, 13
14. Сремуш, 14
15. Црвени лук, 14
16. Празилук, 15
17. Бели лук, 15
18. Лучац, 16
19. Арника, 16
20. Питоми слез, 16
21. Штир, 17
22. Воловски језик, 18
23. Рањеник прави, 19
24. Мирођија, копар, 19
25. Целер, 19
26. Вучја јабучица, 20
27. Велика репушина, 20
28. Мала репушина, 21
29. Маљави чичак, 21
30. Шумска репушина, 21
31. Пелин, 21
32. Вилина метла, 22
33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22
34. Лазаркиња Мирисна, 22
35. Велебиље или беладона, 23
36. Зоб, 24
37. Жутика, жута шимширика, 24
38. Бреза, 25
39. Цвекла, 25
40. Ранилист, чистац, 25
41, Црна слачица, 26
42. Купус, 27
43. Боражина, 27
44. Бела бундева, дулек, 28
45. Невен, 29
46. Паприка, 29
47. Ким, 30
48. Вилино сито - главочике краљевац, 30
49. Русомача, хоћу - нећу, 31
50. Питоми кестен, 31
51. Црнуша, 32
52. Водопија - цикорија, 32
53. Дрен, 33
54. Мразовац, јесењи каћун, 33
55. Пуцалина, жути багрен, 34
56. Ђурђевак или ђурђиц, 34
57. Црвени глог, 35
58. Бели глог, 35
59. Лимун, 35
60. Конопља, кудеља, коноп, 36
61. Лешник, 36
62. Различак, 37
63. Свиба, 37
64. Руј, рујевина, 38
65. Руса, трава од росопаса, 39
66. Шафран, 39
67. Чкаљ, 40
68. Артичока, 40
69. Попонац, ладолеж, 40
70. Дивља шаргарепа, 41
71. Татула, 42
72. Чешљуга - боца, 42
73. Вучја лика, вучја опута, 43
74. Вунасти дигиталис, бесник, 43
75. Јасенак, 44
76. Папрат мушка, навала, 45
77. Сунцокрет, 46
78. Конопљуша, ресник, 46
79. Раставић, преслица, 47
80. Кантарион, Богородичина трава, 48
81. Ветровац, 48
82. Кичица, 49
83. Врбовице, 49
84. Мала млечика (ситноцветна), 50
85. Млечика, усколисна, 50
86. Видовача, видова трава, 51
87. Шумска јагода, 51
88. Бели јасен, 51
89. Црни јасен, 52
90. Буква, 52
91. Морач, коморач, 53
92. Суручица, 53
93. Медуника, 53
94. Димњача, росопаст, 54
95. Добричица, 55
96. Маљава добричица, 55
97. Коница, 56
98. Ждраљевина, пискавица, 56
99. Ивањско цвеће, 56
100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57
101. Линцура жута, 57
102. Здравац, ждралица, прибој, 58
103. Пастирска иглица, 59
104. Зечја стопа, 59
105. Рибизла црвена, 60
106. Гледичија, гледић, 60
107. Слатки корен, сладић, 60
108. Пролевак, 61
109. Чичока, 61
110. Мечја шапа, 62
111. Велика мечја шапа, 63
112. Шапица, 63
113. Бршљан, бршљика, 63
114. Зечја лобода, 64
115. Кукурек, 64
116. Смиље, 64
117. Пасји трн, 65
118. Хмељ, 66
119. Изоп, сипан, 66
120. Нетик, 67
121. Оман, бели оман, 67
122. Барска перуника, 68
123. Клека - боровица, 68
124. Црвена смрека - црвена боровица, 69
125. Пукиња, 69
126. Орах, 70
127. Дивља салата, горска отровница, 72
128. Мртва коприва, 72
129. Мравља мртва коприва, 73
130. Црвена мртва коприва, 73
131. Влашка салата, 73
132. Бела рада - иванчица, 74
133. Милодух, селен, 74
134. Златан, 75
135. Орлови нокти, козја крв, 75
136. Ланилист, 76
137. Лан питоми, 76
138. Гвајак, вучја нога, 77
139. Метиљева трава, 77
140. Врбичица. мочварна врбица, 78
141. Пречица, црвоточина, 78
142. Црни слез, 79
143. Бело-ружичасти слез, 79
144. Ситни слез, 79
145. Бела слезовача, 79
146. Велика слезовача, 80
147. Маклура обична, 80
148. Камилица, 81
149. Нана, 81
150. Кудрава нана, 82
151. Ситна нана, 82
152. Водена нана, 82
153. Дуголиста нана, 82
154. Пољска нана, 83
155. Матичњак, 83
156. Кокотац, 84
157. Дуд, 84
158. Локвањ, 85
159. Жути локвањ, 86
160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86
161. Зечији купус, зечија соца, 87
162. Жута зечија соца, 87
163. Вранилова трава, ориган, 88
164. Каћун, 88
165. Мледац, 89
166. Велики каћун, 89
167. Пегави каћунак, 89
168. Мочварни каћун, 89
169. Мали каћунак
170. Јелењак, 89
171. Медени каћунак, 89
172. Усколисти каћун, 90
173. Плаштак, 90
174. Врањак, 90
175. Босиљак, 90
176. Ноћурак жути, 91
177. Зечји трн, гладиш, 92
178. Чкаљ, магарећи трн, 92
179. Трбуља, водени или коњски морач, 92
180. Турчинак, булка, 93
181. Виошница, 93
182. Божур, 94
183. Пашканат, 94
184. Троскот, 94
185. Лисац, 95
186. Срчењак, 95
187. Папрац, водена биберка, 96
188. Мали срчењак, 96
189. Слатка папрат, ослад, 97
190. Дивља крушка, 97
191. Бедринац, сиљевина, 98
192. Трњина, 98
193. Дивља трешња, 98
194. Јагорчевина, 99
195. Јаглика, 100
196. Прави јаглац, 100
197. Плућњак, 100
198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100
199. Црњуша, 101
200. Џанарика, 102
201. Бадем, бајам, миндал, 102
202. Вишња, 103
203. Боквица - средња, 104
204. Мушка боквица, 104
205. Велика боквица - женска, 104
206. Планинска боквица, 105
207. Буачак, 105
208. Смрека, 105
209. Планински бор, 106
210. Пинија, 106
211. Дивља јабука, 107
212. Тушт, 107
213. Гусја трава, 107
214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108
215. Крушина, пасја леска, 109
216. Златица, 110
217. Купина црна, 110
218. Шумска купина, 110
219. Низинска купина, оструга, 111
220. Приморска купина, 111
221. Малина, 111
222. Дивља ружа, 111
223. Пољска ружа, 112
224. Планинска ружа, 112
225. Зимзелена ружа, 112
226. Веприна, 112
227. Рута, рутвица, седеф, 113
228. Броћ, 114
229. Рузмарин, 114
230. Багрем, 114
231. Бела врба, 115
232. Чубар, 116
233. Жалфија, 116
234. Апта, бурјан, 117
235. Зова, базга, 117
236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118
237. Сапуњача, 118
238. Чуваркућа, 119
239. Плава чуваркућа, 119
240. Мала чуваркућа, 119
241. Драгушац, жабља трава, 120
242. Бели јарич, 120
243. Жути јарич, 120
244. Пуцавац, 120
245. Јаребика, 121
246. Разводник, пасквица, 122
247. Помоћница, пасје грожђе, 122
248. Остак, 122
249. Златница, челеби-грана, 123
250. Парадајз, 124
251. Мишјакиња, 124
252. Шумска мишјакиња, 125
253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125
254. Јоргован, 126
255. Гавез, црни гавез, 126
256. Ливадска детелина, 127
257. Барска детелина, 128
258. Бела детелина, 128
259. Мајкина душица, 128
260. Маслачак, 129
261. Бљушт, 129
262. Вратич, 130
263. Липа, 130
264. Грчко семе, пискавица, 131
265. Подубица, 132
266. Подбел, 132
267. Драгољуб, 132
268. Храст лужњак, 133
269. Коприва, 134
270. Мала коприва, 135
271. Љута коприва, 135
272. Винова лоза, 135
273. Даниноћ, шарена љубичица, 136
274. Дивља љубичица, 136
275. Зимзелен, женска павенка, 136
276. Разгон, честославица, 137
277. Змијина трава - честославица, 138
278. Дивља врбена, љутовница, 138
279. Дивизма, 139
280. Валеријана, 139
281. Боровница, 140
282. Брусница, 140
283. Имела бела, 141
284. Ђул-удика црвена, 142
285. Ђул-удика црна, 143
Шта би требало да знамо, 154
Чајеви, 154
Антибиотици, 155
Антисептици, 155
Глина, 156
Зеолит, 157
Испирање, 158
Сирће, 158
Јабуково сирће, 158
Комбуха, 159
Купељи-бање, 160
Средства за јачање, 161
Масаже, 161
Средства за мазање, 161
Мед, 162
Матични млеч, 163
Прополис, 164
Правилна припрема и употреба полена, 165
Утрљавања (трљања), 165
Облози, 165
Уља, 166
Повоји, 168
Прашкови, 168
Сирупи, 169
Слузи, 169
Сокови, 169
Паре (инхалације), 169
Шведске капи, 170
Тинктуре, 170
Вина, 170
Купус (облози), 171
Ваздух и светлост, 171
Одмор, 173
Сан на јастуку од трава, 174
Лечење пијавицама, 174
Сунчање, 175
Вода, 175
Купање у јутарњој роси, 177
Одевање, 177
Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178
Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179
Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181
(по азбучном редоследу)
А, 181
.
.
.
.
Ш, 517
Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525
Прва помоћ, 527
Кућна апотека, 530
Календар брања лековитог биља, 532
Лековитост хране, 538
Витамини и минерали, 559
Минералне соли, 559
Витамини, 566
Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567
О челичењу организма, 578
Парна терапија, 593
Водена терапија, 593
Примена бањске терапије код различитих обољења, 611
Локалне парне терапије, 617
Вода и обичаји, 623
Корисно гладовање (пост), 623
Неке заблуде у погледу посне хране, 630
Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631
Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636
Псалтир као требник, 639
Молитва у болести, 640
Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640
Молите за разне болести и немоћи, 641
Латинско-српски називи лековитог биља, 651
Српско-латински називи лековитог биља, 654
И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу.
Св. Василије велики
Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом.
Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено.
Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине.
Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно.
Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама.
Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност.
Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни.
Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи.
Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити.
Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима.
Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом.
Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена.
Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели.
Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно.
И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин.
Приређивач
САДРЖАЈ
1. Јела, 7
2. Једић или јадић, 7
3. Иђирот, 7
4. Бели јавор
5. Хајдучка трава, спориш, 9
6. Гороцвет, 10
7. Дивљи кестен, 10
8. Петровац, 11
9. Пиревина, 11
10. Алоја, 12
11. Вирак, 12
12. Планински вирак, 13
13. Црна јова, 13
14. Сремуш, 14
15. Црвени лук, 14
16. Празилук, 15
17. Бели лук, 15
18. Лучац, 16
19. Арника, 16
20. Питоми слез, 16
21. Штир, 17
22. Воловски језик, 18
23. Рањеник прави, 19
24. Мирођија, копар, 19
25. Целер, 19
26. Вучја јабучица, 20
27. Велика репушина, 20
28. Мала репушина, 21
29. Маљави чичак, 21
30. Шумска репушина, 21
31. Пелин, 21
32. Вилина метла, 22
33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22
34. Лазаркиња Мирисна, 22
35. Велебиље или беладона, 23
36. Зоб, 24
37. Жутика, жута шимширика, 24
38. Бреза, 25
39. Цвекла, 25
40. Ранилист, чистац, 25
41, Црна слачица, 26
42. Купус, 27
43. Боражина, 27
44. Бела бундева, дулек, 28
45. Невен, 29
46. Паприка, 29
47. Ким, 30
48. Вилино сито - главочике краљевац, 30
49. Русомача, хоћу - нећу, 31
50. Питоми кестен, 31
51. Црнуша, 32
52. Водопија - цикорија, 32
53. Дрен, 33
54. Мразовац, јесењи каћун, 33
55. Пуцалина, жути багрен, 34
56. Ђурђевак или ђурђиц, 34
57. Црвени глог, 35
58. Бели глог, 35
59. Лимун, 35
60. Конопља, кудеља, коноп, 36
61. Лешник, 36
62. Различак, 37
63. Свиба, 37
64. Руј, рујевина, 38
65. Руса, трава од росопаса, 39
66. Шафран, 39
67. Чкаљ, 40
68. Артичока, 40
69. Попонац, ладолеж, 40
70. Дивља шаргарепа, 41
71. Татула, 42
72. Чешљуга - боца, 42
73. Вучја лика, вучја опута, 43
74. Вунасти дигиталис, бесник, 43
75. Јасенак, 44
76. Папрат мушка, навала, 45
77. Сунцокрет, 46
78. Конопљуша, ресник, 46
79. Раставић, преслица, 47
80. Кантарион, Богородичина трава, 48
81. Ветровац, 48
82. Кичица, 49
83. Врбовице, 49
84. Мала млечика (ситноцветна), 50
85. Млечика, усколисна, 50
86. Видовача, видова трава, 51
87. Шумска јагода, 51
88. Бели јасен, 51
89. Црни јасен, 52
90. Буква, 52
91. Морач, коморач, 53
92. Суручица, 53
93. Медуника, 53
94. Димњача, росопаст, 54
95. Добричица, 55
96. Маљава добричица, 55
97. Коница, 56
98. Ждраљевина, пискавица, 56
99. Ивањско цвеће, 56
100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57
101. Линцура жута, 57
102. Здравац, ждралица, прибој, 58
103. Пастирска иглица, 59
104. Зечја стопа, 59
105. Рибизла црвена, 60
106. Гледичија, гледић, 60
107. Слатки корен, сладић, 60
108. Пролевак, 61
109. Чичока, 61
110. Мечја шапа, 62
111. Велика мечја шапа, 63
112. Шапица, 63
113. Бршљан, бршљика, 63
114. Зечја лобода, 64
115. Кукурек, 64
116. Смиље, 64
117. Пасји трн, 65
118. Хмељ, 66
119. Изоп, сипан, 66
120. Нетик, 67
121. Оман, бели оман, 67
122. Барска перуника, 68
123. Клека - боровица, 68
124. Црвена смрека - црвена боровица, 69
125. Пукиња, 69
126. Орах, 70
127. Дивља салата, горска отровница, 72
128. Мртва коприва, 72
129. Мравља мртва коприва, 73
130. Црвена мртва коприва, 73
131. Влашка салата, 73
132. Бела рада - иванчица, 74
133. Милодух, селен, 74
134. Златан, 75
135. Орлови нокти, козја крв, 75
136. Ланилист, 76
137. Лан питоми, 76
138. Гвајак, вучја нога, 77
139. Метиљева трава, 77
140. Врбичица. мочварна врбица, 78
141. Пречица, црвоточина, 78
142. Црни слез, 79
143. Бело-ружичасти слез, 79
144. Ситни слез, 79
145. Бела слезовача, 79
146. Велика слезовача, 80
147. Маклура обична, 80
148. Камилица, 81
149. Нана, 81
150. Кудрава нана, 82
151. Ситна нана, 82
152. Водена нана, 82
153. Дуголиста нана, 82
154. Пољска нана, 83
155. Матичњак, 83
156. Кокотац, 84
157. Дуд, 84
158. Локвањ, 85
159. Жути локвањ, 86
160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86
161. Зечији купус, зечија соца, 87
162. Жута зечија соца, 87
163. Вранилова трава, ориган, 88
164. Каћун, 88
165. Мледац, 89
166. Велики каћун, 89
167. Пегави каћунак, 89
168. Мочварни каћун, 89
169. Мали каћунак
170. Јелењак, 89
171. Медени каћунак, 89
172. Усколисти каћун, 90
173. Плаштак, 90
174. Врањак, 90
175. Босиљак, 90
176. Ноћурак жути, 91
177. Зечји трн, гладиш, 92
178. Чкаљ, магарећи трн, 92
179. Трбуља, водени или коњски морач, 92
180. Турчинак, булка, 93
181. Виошница, 93
182. Божур, 94
183. Пашканат, 94
184. Троскот, 94
185. Лисац, 95
186. Срчењак, 95
187. Папрац, водена биберка, 96
188. Мали срчењак, 96
189. Слатка папрат, ослад, 97
190. Дивља крушка, 97
191. Бедринац, сиљевина, 98
192. Трњина, 98
193. Дивља трешња, 98
194. Јагорчевина, 99
195. Јаглика, 100
196. Прави јаглац, 100
197. Плућњак, 100
198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100
199. Црњуша, 101
200. Џанарика, 102
201. Бадем, бајам, миндал, 102
202. Вишња, 103
203. Боквица - средња, 104
204. Мушка боквица, 104
205. Велика боквица - женска, 104
206. Планинска боквица, 105
207. Буачак, 105
208. Смрека, 105
209. Планински бор, 106
210. Пинија, 106
211. Дивља јабука, 107
212. Тушт, 107
213. Гусја трава, 107
214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108
215. Крушина, пасја леска, 109
216. Златица, 110
217. Купина црна, 110
218. Шумска купина, 110
219. Низинска купина, оструга, 111
220. Приморска купина, 111
221. Малина, 111
222. Дивља ружа, 111
223. Пољска ружа, 112
224. Планинска ружа, 112
225. Зимзелена ружа, 112
226. Веприна, 112
227. Рута, рутвица, седеф, 113
228. Броћ, 114
229. Рузмарин, 114
230. Багрем, 114
231. Бела врба, 115
232. Чубар, 116
233. Жалфија, 116
234. Апта, бурјан, 117
235. Зова, базга, 117
236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118
237. Сапуњача, 118
238. Чуваркућа, 119
239. Плава чуваркућа, 119
240. Мала чуваркућа, 119
241. Драгушац, жабља трава, 120
242. Бели јарич, 120
243. Жути јарич, 120
244. Пуцавац, 120
245. Јаребика, 121
246. Разводник, пасквица, 122
247. Помоћница, пасје грожђе, 122
248. Остак, 122
249. Златница, челеби-грана, 123
250. Парадајз, 124
251. Мишјакиња, 124
252. Шумска мишјакиња, 125
253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125
254. Јоргован, 126
255. Гавез, црни гавез, 126
256. Ливадска детелина, 127
257. Барска детелина, 128
258. Бела детелина, 128
259. Мајкина душица, 128
260. Маслачак, 129
261. Бљушт, 129
262. Вратич, 130
263. Липа, 130
264. Грчко семе, пискавица, 131
265. Подубица, 132
266. Подбел, 132
267. Драгољуб, 132
268. Храст лужњак, 133
269. Коприва, 134
270. Мала коприва, 135
271. Љута коприва, 135
272. Винова лоза, 135
273. Даниноћ, шарена љубичица, 136
274. Дивља љубичица, 136
275. Зимзелен, женска павенка, 136
276. Разгон, честославица, 137
277. Змијина трава - честославица, 138
278. Дивља врбена, љутовница, 138
279. Дивизма, 139
280. Валеријана, 139
281. Боровница, 140
282. Брусница, 140
283. Имела бела, 141
284. Ђул-удика црвена, 142
285. Ђул-удика црна, 143
Шта би требало да знамо, 154
Чајеви, 154
Антибиотици, 155
Антисептици, 155
Глина, 156
Зеолит, 157
Испирање, 158
Сирће, 158
Јабуково сирће, 158
Комбуха, 159
Купељи-бање, 160
Средства за јачање, 161
Масаже, 161
Средства за мазање, 161
Мед, 162
Матични млеч, 163
Прополис, 164
Правилна припрема и употреба полена, 165
Утрљавања (трљања), 165
Облози, 165
Уља, 166
Повоји, 168
Прашкови, 168
Сирупи, 169
Слузи, 169
Сокови, 169
Паре (инхалације), 169
Шведске капи, 170
Тинктуре, 170
Вина, 170
Купус (облози), 171
Ваздух и светлост, 171
Одмор, 173
Сан на јастуку од трава, 174
Лечење пијавицама, 174
Сунчање, 175
Вода, 175
Купање у јутарњој роси, 177
Одевање, 177
Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178
Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179
Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181
(по азбучном редоследу)
А, 181
.
.
.
.
Ш, 517
Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525
Прва помоћ, 527
Кућна апотека, 530
Календар брања лековитог биља, 532
Лековитост хране, 538
Витамини и минерали, 559
Минералне соли, 559
Витамини, 566
Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567
О челичењу организма, 578
Парна терапија, 593
Водена терапија, 593
Примена бањске терапије код различитих обољења, 611
Локалне парне терапије, 617
Вода и обичаји, 623
Корисно гладовање (пост), 623
Неке заблуде у погледу посне хране, 630
Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631
Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636
Псалтир као требник, 639
Молитва у болести, 640
Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640
Молите за разне болести и немоћи, 641
Латинско-српски називи лековитог биља, 651
Српско-латински називи лековитог биља, 654
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Здравље из Божије баште
Издавач: Манастир Рукумија
Страна: 686 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21,5 x 30,5 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-83801-42-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (