Аутор: Милорад Стаменовић
Страна: 346
► Остали детаљи

Здравствене задруге (у облику у коме су биле успостављене у Србији током 19. века) могу се сматрати „српским изумом”, моделом који је у тој форми (према доступној документацији) био први такве врсте и чија је идеја далековидо иницирано и развијена напре у Србији тога добра, а затим у Краљевини СХС и Краљевини Југославији. Настанак здравствених задруга од немерљивог је значаја јер је управо тај „изум” помогао у решавању бројних јавноздравствених, просветних, демографских и других проблема након Првог светског рата (и претходних балканских ратова, 1912–1913). Задругарски концепт био је толико успешан да су бројне стране делегације, од представника Америке и Индије, па до оних из Пољске и Јапана, долазиле како би биле упућиване у рад здравствених задруга, преносећи затим искуства и сазнања наших задругара у своје земље и имплементирајући их у здравствено-задружне организације и савезе. Историјски гледано, нема много иновативних решења (ако их уопште има) са ових простора која су била у тој мери глобално преузимана и примењивана, а посебно из области државне управе и администрације – односно руковођење једним тако сложеним системом (или тачније – делом система), као што је то здравствени систем…

Постоји широк спектар здравствених система широм света. Карактеришу их ниво јавне регулације, механизми финансирања, степен покривености и природа организације које пружају услуге.

Ипак, заједничка карактеристика је све већа улога здравствених задруга које су се у протекла два века консолидовале као релевантан актер у многим здравственим системима.

Као што се објашњава у овој сјајној књизи, Република Србија је уживала у неколико деценија раста и успеха здравствених задруга крајем 19. и почетком 20. века. Друге земље су пажљиво проучавале „српски модел”, па чак и усвојиле неке његове елементе.

Сада је време за поновно покретање здравствених задруга у Србији, као ефикасног механизма за побољшање квалитета, правичности и приступачности здравственог система земље. Иницијатива коју води др Милорад Стаменовић дефинитивно ће бити камен темељац овог процеса.