Аутор: Милена Жикић
Страна: 252
► Остали детаљи

Жене у страним медицинским мисијама – незаустављива сила природе


Балкански ратови, који су обележили почетак друге деценије XX века, омогућили су окупљање женских удружења са циљем помоћи српској држави и народу. Друкчију слику о жени формирале су ратне околности. Нови моменти условили су да српско друштво постане „женско“, због већег броја припадница женског пола у односу на мушку популацију. На тај начин жене су постале ослонац, подршка, подстрек и потпора породици.

Улога жена се за време три рата, на почетку XX века, знатно изменила. Увучена у ратни вихор, показала је да може једнако бити успешна као мушкарац, као шеф санитета, управница болнице или председница женских друштава. Све ово довело је до промена родних улога и еманципације жена. Засигурно је ратни период „оспорио мушку хегемонију“ и омогућио женама да покажу своје могућности изван породице.

Велику подршку српском народу у ратним годинама пружиле су жене из Русије, Британије, Француске, Аустралије и Америке. Бројне иностране мисије хрлиле су ка Србији да пруже стручну помоћ. У ратном вихору, жене из иностранства преузеле су улогу возача санитетског аутомобила и помагале да се рањеницима што пре укаже потребна помоћ. Заправо, од њене брзине зависило је допремање болесника од фронта до болнице.

Српске жене су се одликовале пожртвованошћу и хуманошћу. Оне су то показале у XIX веку радећи као болничарке. „Лечење рањеника у то време важило је за најплеменитији задатак, који једна жена треба да обавља у рату.“ Уочи Првог балканског рата Србија је имала 1.500 обучених болничарки и 16 жена лекара. Ове жене налазиле су се на челу резервних војних болница, истовремено обављајући своје лекарске дужности, као што су хируршке интервенције, обдукције, лечење оболелих и превенција заразних болести.

Потребно је нагласити да жена није пружала помоћ само као болничарка и возач. Она је била и борац на фронту.
Прави војник који није заостајао за мушкарцима.