Аутор: превод са грчког Јелена Капустина
Страна: 153
► Остали детаљи

Ovaj božanski svetilnik beše najpre đakon u gradu Mediolanu, postavljen za đakona po naročitom otkrivenju Božjem. Kasnije on i drugim gradovima i selima bejaše propovednik imena Hristova i iskorenitelj idolopokloničke zablude. Beše Grigorije sin pobožnih roditelja Agapija i Teodotije, vaspitan u pobožnosti i strahu Božjem, i, od mladosti ispunjen blagodati Gospodnje, on bi čudotvorac i iscelitelj. Gospod ga pripremaše za arhijerejski čin, o čemu ga i obaveštavaše preko otkrivenja i prozorljivih otaca. Kada Grigorije u Mediolanu ode k jednom otšelniku, ovaj mu predskaza svu njegovu budućnost, jer beše prozorljiv; on provide i sam dolazak Grigorijev k njemu, kada Grigorije beše daleko od njega trideset potrkališta, o čemu otšelnik i reče svome sluzi. A tamo življaše u gori usamljen o Bogu jedan drugi starac shimnik. Doznavši za njega, Grigorije pođe k njemu. A kad se približavaše gori na kojoj boravljaše taj starac on ugleda ognjeni stub u vazduhu, i od straha pade na zemlju. Zatim ohrabrivši se ustade i krenu da vidi kakva je to ognjena pojava. Izdaleka, to mu ličaše na plamen; ali kada se primače bliže, on ugleda otšelnika gde ide k njemu, i prišavši mu celiva ga i nazva ga Grigorijem, iako ga nikada video nije, niti znao. I provede Grigorije kod ovog velikog starca dva dana, i udostoji se divnih viđenja. U ponoći vide on ovog bogonosnog muža na molitvi: sa rukama pruženim k nebu stoji u vazduhu iznad zemlje. Grigorije se divljaše ovome prizoru. A sutradan izjutra starac prizva Grigorija k sebi, pa mu tihim n krotkim glasom reče:

"Hajde, prijatelju i brate, pričestimo se svekorisnim miomirom Božjim, jer si ti radi toga došao k meni grešnome da saznaš ono što je meni otkriveno o tebi. Dakle, ti ćeš videti grad Rim, pomolićeš se u crkvi svetog mučenika Bonifatija i Aglaide; odatle ti valja otploviti u Aleksandriju; zatim u Etiopiji propovedati reč istine, pa otići u Omiratski grad Nagran, zauzet od strane Omiritskog cara Dunaana, i u Nagranu blagovestiti apostolsko učenje; tamo ćeš, pošto izvršiš velika i slavna dela, umreti i preći u nebeska naselja pravednih. No mnoge ćeš muke doživeti od nepokornih Jevreja što žive u Omiriti, i mnoge ćeš od njeh obratiti k Bogu, jer će ti blagi Gospod biti pomoćnik, i On će te umudriti i upućivati. A tamo ćeš biti rukopoložen za arhiepiskopa od strane prepodobnjejšeg patrijarha Aleksandrijskog".

Čuvši to blaženi Grigorije stade govoriti da on nije dostojan toga što mu predskazuje starac, i zažele da još ostane kod starca. Prozorljivi muž razjasni Grigoriju i javljenje, koje vide sam Grigorije. A vide on vrhovne apostole Petra i Pavla gde staviše omofor na ramena Grigorijeva, što predznamenovaše blagodat arhijerejstva koju je imao dobiti Grigorije. Mnogo se divljaše blaženi Grigorije ovoj čudesnoj prozorljivosti starca, od koga se ne sakri ni ono što on sam vide nasamo, i reče: Slava Bogu koji tako dela u onima koji Ga ljube; neka bude volja Gospodnja!

Nakon dva dana starac otpusti Grigorija s ljubavlju ga celivavši; i Grigorije ode tužan zbog rastanka sa takvim božanstvenim mužem, goreći k njemu plamenom ljubavi, i uvek ga se sećajući. Grigorije otputova odatle najpre u Kartaginu, i dugo vreme ostade tamo, propovedajući reč Božiju i isceljujući svakojake bolesti. Zatim, po promislu Božjem, otputova u Rim i pomoli se hramu svetog mučenika Bonifatija i Aglaide. A kada dođe na grob svetog apostola Petra i sa suzama se baci na zemlju, njemu bi viđenje: vrata nebesna viđahu se otvorena i neizreciva svetlost sijaše; i gle, sveti apostol Petar, držeći ključ u desnoj ruci, izađe iz nebesnih vrata i ićaše k.njemu sa velikom slavom i blistava lica, i reče gledajući ga radosnim očima: "Čedo Grigorije, sada doćoh ovamo po milosti Gospodnjoj, a pre toga bejah sa ostalim apostolima u Nagranu, Omiritskom gradu, služeći onima koji stradaju za Gospoda našeg Isusa od Dunaana Jevrejina i ukrepljujući svakoga od njih u pobožnosti; i pomoću Gosiodnjom svi se oni protivstaviše volji zakonoprestupnog Jevrejina, i junački se boriše za pobožnost, i postradaše za istinu, i sada su na nebesima sa ocima koji se od pamtiveka udostojiše besmrtne časti. Ja dođoh ovamo da posetim ovaj grad, a brat Pavle, pobornik crkava po vaseljeni, rastade se sa mnom u Jerusalimu i ode u Persiju. Ti pak, čedo, gredeći dobrim putem, postaraj se ugoditi Gospodu, svagda se poučavajući u zakonu NJegovom, znajući da život i krasota ovoga sveta prolaze kao san i senka; i bićeš blažen ako tečenje svoje završiš kako si počeo; hodeći po volji Gospodnjoj, mnoge ćeš privesti strahu Gospodnjem. Eto, tebi se već priprema presto na nebu od samog Vladike, i ti ćeš dobiti nagradu zajedno s nama".

Rekavši to apostol ode, i viđenje se završi. A Grigorije, došavši k sebi, opet pade na zemlju nazivajući sebe bednikom i grešnikom. Posle duge molitve on otide u svoje obitalište; i te noći on u snu vide svetog apostola Pavla koji mu daje sud pun jeleja, što beše predznak blagodati sveštenstva i arhijerejstva. Grigorije, primivši u snu taj jelej iz apostolovih ruku, tog časa se probudi i radosna srca zapeva: Polete iz srca moga reč dobra, jer me Bog pomaza jelejem radosti.

Posle toga Grigorije napusti Rim i otputova u Aleksandriju, svaki dan ulazeći srcem k Bogu, i napredujući iz sile u silu, ispunjavajući se božanskih prevelikih darova.

U to vreme, kada carovahu blagočestivi carevi: u Grčkoj Justin1 a u Etiopiji Elezvoj, Dunaan Jevrejin, koji carovaše u Omiritskoj zemlji, podiže gonjenje na hrišćane i staraše se da u svojoj carevini istrebi i samo ime Hristovo. On lukavstvom zauze slavni grad Nagran koji verovaše u Hrista, i pogubi ogromno mnoštvo hrišćana: jedne u ognju sažeže, druge mačem poseče, a blagočestivog kneza Aretu sa najuglednijim građanima ubi. Čuvši o tome, blagočestivi carevi Justin i Elezvoj veoma se ožalostiše zbog nevino prolivene krvi hrišćanske; i pisa Justin Elezvoju podstičući ga da ide u rat protiv poganog Dunaana, da osveti krv nevinu. Dostojan hvale car Elezvoj ispuni se revnosti, skupi svu svoju vojsku i krenu u rat protivu skvernog Dunaana. U toku tog velikog rata Elezvoj, uz pomoć Božiju, razbi pukove Dunaanove i svu vojsku njegovu uništi potpuno, a njega samog i njegove srodnike poseče mačem. Osvojivši Dunaanovo carstvo, Elezvoj ga stade revnosno čistiti od jevrejskih i neznabožačkih zabluda, rasprostirući u njemu slavu imena Gospoda našeg Isusa Hrista. I mnogi od Jevreja i tamošnjih Omiritskih neznabožaca poželeše da se krste, ali u njih tada ne beše ni episkopa, ni sveštenika, ni đakona, niti ijednoga klirika, jer skverni Dunaan beše u Omiritskom carstvu uništio sve ljude duhovnoga zvanja. Zbog toga se blaženi Elezvoj obrati molbom Aleksandrijskom patrijarhu. Obaveštavajući ga podrobno o tome kako mu je Bog pomogao da vaspostavi hrišćanstvo u Omiritskoj zemlji, car moljaše patrijarha da mu izabere čoveka mudra, rečita, dobrodeteljna i dobra poznavaoca Starog i Novog Zaveta, da ga rukopoloži za episkopa i pošalje k njima u Omiritsku zemlju sa svim onim što je potrebno za Crkvu.

Kada ovakvo pismo stiže u Aleksandriju, patrijarh se sa svima hrišćanima obradova zbog pomoći Božje, poslane s neba hrišćanima protivu neznabožaca, i stade brižljivo tražiti čoveka dostojna, da ga posveti za episkopa i što pre pošalje Elezvoju. Mnoge ljude privođahu k patrijarhu, ali mu ni jedan od njih 'ne izgledaše dostojan episkopskog čina. Stoga se patrijarh noću obrati plamenom molitvom Gospodu, da sam Gospod izabere i ukaže čoveka, dostojnog takvog zvanja i dužnosti. U vreme takve molitve patrijarhu se javi u viđenju sveti apostol Marko, narećujući mu da nađe đakona Grigorija, koji je nedavno došao u Aleksandriju i stanuje kod nekog Leontija, da ga posveti za episkopa i pošalje Elezvoju, pošto je Gospod upravo radi toga i doveo Grigorija u Aleksandriju.

Sutradan izjutra patrijarh odmah posla da pronađu Leontijevu kuću. Kuća bi pronađena i Grigorije priveden patrijarhu. Patrijarh ga stade raspitivati, ko je on i otkuda je. Zatim mu ispriča svoje viđenje, i obavesti ga o potrebi Crkve, pa ga stade podsticati da se primi episkopskog čina. Grigorije se opomenu onog starca shimnika iz okoline Mediolana kako mu proreče da će primiti arhiepiskopski čin od Aleksandrijskog patrijarha, oči mu zasuziše, i on reče: Neka bude volja Gospodnja! čini, vladiko, kako hoćeš, po zapovesti Gospodnjoj.

Patrijarh odmah poeveti Grigorija za prezvitera, a zatim i za arhiepiskopa. Pri tome dogodi se neobično čudo: u toku službe lice Grigorijevo se izmeni, postade svetozarno kao oganj, sijajući blagodaću Svesvetoga Duha, a od odjejanja njegovog izlažaše dim miomirisnog mira i izvanrednih mirisa, i svu crkvu ispuni divnim mirisom. To je trajalo za sve vreme Božanstvene službe; oči behu uperene na svetog Grigorija, i svi se divljahu takvome čudu. Videše to i izaslanici Elezvoja, i čuđahu se; a kasnije o svemu tome obavestiše i cara.