Живeти за вечност: Шта је духовни живот и како га стећи
Три руководствене књиге св. Теофана Затворника, настале из обимне и богате преписке св. Теофана, воде човека од А до Ш у азбуци духовног живота. Нарочито је погодна за људе који почињу да живе по Закону Божијем, али и за све друге који желе да своје духовно стање виде у светоотачком огледалу.
Садржај
СУШТИНА ДУХОВНОГ ЖИВОТА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
О ИСПРАВЉАЊУ СРЦА, 7
О БОРБИ СА ГРЕХОМ, 14
ОПШТА РАЗМАТРАЊА И ПОСТАВКЕ
О МОРАЛНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА, 38
ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ
1. Уводна напомена о датом обећању да ће водити преписку о духовном животу. Корист која се од тога очекује., 77
2. Мишљење о разлогу ћутања. Неопходност отворености и једноставности у преписци. Сујета светског живота., 78
3. Испразност и једностраност светског живота, 79
4. Светски живот лишава људе слободе, и оне који му се препусте држи у тешком ропству. Лицемерје и егоизам као стална својства светског живота., 80
5. Три стране људског живота. Прва страна: телесни живот, његови органи и потребе; нормална и прекомерна брига о телу., 84
6. Друга страна људског живота: душевни живот, и три његове главне функције. Прва функција: мисаона страна са њеним облицима. Знање и наука. Нормалне функције разума и празно лутање мисли., 86
7. Вољна страна душевног живота. Њене функције. Исправно и неуредно стање вољне способности., 89
8. Чулна страна – срце. Велик значај срца у човековом животу. Утицај страсти на срце., 91
9. Трећа страна људског живота: духовни живот. Главне пројаве духовног живота: страх Божији, савест и жеђ за Богом. Људско достојанство., 93
10. Универзалност вере у постојање Божије као пројава духовног живота., 96
11. Утицај духа на човекову душу и појаве у умној, делатној (вољној) и чулној области које одатле потичу., 98
12. Закључци на основу реченог о трима странама људског живота. Могућност преласка из једног стања у друго и преовладавања ове или оне стране живота. Превласт душевности или телесности као греховно стање. Преовладавање духовног живота као норма истинског живота човека, 101
13. Истинска срећа човекова – живот по духу. Најфинији омотач душе који служи као посредник између ње и тела и средство за општења душа између себе, као и са светом светитеља и анђела. Светло и мрачно стање омотача душе., 104
14. Омотач душе бива светао или таман у зависности од унутрашњег расположења. Примери. Помрачену душу виде демони., 107
15. Како свети слушају наше молитве. Додатак о молитви., 109
16. Истински циљ живота. Начин живота који одговара циљу., 110
17. Улагање у небеску ризницу. Богоугодан живот. Маштања „напредних” о свеопштем добру човечанства и њихова лажљивост., 113
18. Значај духовних потреба међу другим странама људског живота. Једино што је потребно. Владавина духа, као природна хармонија свих потреба, може да донесе мир и спокој. Одсуство тог спокоја код људи. Свеопшта сујета и духовни лом. Зачетак тог немира добија се већ приликом рођења., 115
19. Првородни грех као извор унутрашњег немира и нереда. Могућност лечења грехом повређеног човековог стања., 118
20. Наставак. Објашњење растројства које је кроз прародитељски грех ушло у људску природу. Општење са Богом служило је као извор за господарење духа над душом и телом. Кроз нарушавање заповести човек се одвојио од Бога и изгубио власт над душом и телом, потчинивши се владавини страсти. Слика човека кога након пада растрзавају страсти., 119
21. Неопходност поновног сједињења са Богом ради спасења. Сам човек није у стању да то учини. Дух Божији савршава ово у нама ради искупљења које је донео Син Божији., 122
22. Наставак о искупљујућем обновљењу палог човека. Учешће Свете Тројице у нашем спасењу. Подстицај добрим осећањима у човеку који се спасава даје Дух Божији. Учешће самог човек у том делу. Ревност за спасење као први предуслов за његово достизање., 125
23. Обележја истинске духовне ревности за разлику од душевне ревности., 128
24. Новогодишње жеље. Неопходност обнављања и самоочишћења. То чини духовна ревност у нама., 130
25. Мисли поводом празника Крштења Господњег. Скривено дејство благодати коју добијамо у Светој Тајни Крштења., 132
26. Наставак о скривеном деловању благодати крштења у човеку. Сликовита објашњења благодати на примеру квасца у тесту и огња у гвожђу. Одрастајући, човек треба слободном вољом да утврди у себи благодат Божију. Опасност од заустављања на половини пута. Потпуна и ватрена одлучност да се служи Богу, 133
27. Наставак о ревности и одлучности да се живи по благодати. Унутрашња усредсређеност. Просветљење душевног омотача. Разни степени тог просветљења., 136
28. Слободна одлука да се живи по благодати – објашњење на причама и примерима., 139
29. Одлучност да се живи по благодати не треба да буде ограничена само на жељу, него треба да се спроводи са спремношћу на напоре и борбу, и уз стремљење да се неизоставно постигне то што се жели. Када се одлука донесе, истога часа треба се прихватити дела и истрајати у њему са трпљењем и постојаношћу, 141
30. Скица благодаћу просветљеног унутрашњег стања речима Макарија Великог. Начини подстицања и појачавања одлучности за добар живот., 143
31. Како подржати тежњу ка добром животу која се појавила. Духовно читање и размишљање. Записивање добрих мисли. Како избећи лутање мисли приликом читања и молитве. Непрестано сећање на Бога и смрт. Самоукоревање., 146
32. Онај ко је одлучио да стане на пут доброг живота мора да пости. Поука о томе како треба постити. Понашање у цркви током поста., 149
33. Продужетак о посту. Понашање у кући током поста., 151
34. Продужетак о посту. Припремање за исповест. Преиспитивање живота., 153
35. Продужетак. Преиспитивање расположења срца. Одређење главног карактера или духа свога живота., 155
36. Савршена припрема за тајну покајања и причешћа. Осећања која су неопходна ономе ко се каје. Корисно подсећање на блажену Теодору и њен пролазак кроз митарства., 158
37. Пробуђена одлучност да се живи исправно треба јасно да се одреди као тежња да се у свему поступа сходно вољи Божијој. Мир и радост слугу Божијих. Потребно је чувати се колебљивости када је у питању одлука да се живи по Богу. Бог ће одбацити онога ко није ни топао ни хладан, 161
38. Неопходна одлука онога ко пости да ће се посветити Богу разматра се као свесно обнављање завета који су за нас дати на крштењу., 163
39. Исправљање живота не састоји се у промени спољашњег понашања, него у духовној промени, са спремношћу на борбу са препрекама. Различити су начини на које се ђаво труди да заведе оне који су стали на пут истинског живота., 165
40. Упозорење на могућност хлађења у будућности. Разни узроци хлађења у односу на духовни живот. Како се понашати када се појаве знаци хлађења., 167
41. Последњи савети пред исповест и причешће., 169
42. Поздрав и добре жеље ономе ко се покајао и причестио Светим Тајнама. Од онога ко је ступио на пут истинског живота захтева се непрестано сећање на Бога., 171
43. Онај ко је после покајања и причешћа ступио на пут истинског живота треба да успостави мир у себи. Правила за одагнавање унутрашње несређености: непрестано сећање на Бога, одлучност да се у свему, и великом и малом, поступа према савести и стрпљиво очекивање успеха, 173
44. Упозорења ономе ко је ступио на истински пут. О немиру који улази у живот са пролећем. Због чега се многи који посте не поправљају у потпуности., 176
45. Главно занимање онога ко је ступио на истински пут је – молитва. Продужетак о нерасејаној молитви., 178
46. Општа правила за онога ко стоји на путу истинског живота., 180
47. Молитвено правило за онога ко стоји на путу богоугодног живота. Учење псалама напамет. Замена дугих молитава кратким. Бројанице., 182
48. Како достићи потребну нерасејаност молитве. Припрема за успешно обављање молитве., 185
49. Светска дела. Како се односити према светским делима да не би одвлачила нашу пажњу, него да би доприносила служењу Богу., 187
50. Продужетак. На који је начин могуће подстаћи у себи непрестано сећање на Бога са љубављу., 189
51. Како окретати светске послове и ствари на духовну корист?, 191
52. Сећање на Бога треба доводи до осећања топлоте или пламене љубави према Богу., 192
53. Страсти као сметња духу да се распламти љубављу према Богу. Оне треба да буду истеране., 194
54. О борби са страстима., 195
55. Наставак о борби са страстима., 197
56. Треба изгонити и најмање покрете страсти… Дозвољиви гнев., 199
57. Разни степени развитка страсти: страсне мисли, осећања, жеље и дела. Борба против њих., 202
58. Значај молитве на делу борбе против страсних помисли. Примери., 206
59. Одломак из дела преподобног Исихија о борби против страсти., 209
60. Како поступати ако нам се и приликом борбе са страстима поткрадају страсне мисли и жеље. Очишћење срца., 212
61. Лутање слуха и погледа. Како елиминисати лоше утиске од онога што видимо и чујемо., 214
62. После упутстава за духовну борбу са страстима излаже се поука о делатној борби са њима. Спољашњи начин живота који је најпогоднији за борбу са страстима. Закључак беседе о борби са страстима., 216
63. Домаћи послови. Певање и музика., 218
64. Усамљеност. Како избећи чамотињу. Читање књига и изучавање наука., 219
65. Извод из дела преподобног Пимена о богоугодном животу, о побеђивању страсти и засађивању добродетељи., 221
66. Путовање у Лавру Светог Сергија. Поука богомолитељима., 224
67. Утеха богомолитеља. Поука о брижљивој исповести. Кратке молитве и непрестана пажња ка Богу., 226
68. Људске приче и гласине. Потреба за добрим саветником. Стална опасност од непријатеља., 228
69. Туга и страхови. Невина забава. Прекид односа са лошим људима. Енглески апостол из секте духоносаца. Његова лажљивост., 229
70. О читању духовних и светских књига., 232
71. Хлађење према молитви. Непажљива и ужурбана молитва. Како то да се избегне? Читање молитава напамет., 234
72. Завет одрицања од света. Како се држати након изрицања завета па до његовог извршења., 236
73. Продужетак. Једном дати завет безбрачности треба чврсто држати. Узвишеност девствености., 237
74. Поука онима који жуде за животом у манастиру. Разни облици подвига безбрачног живота. Стрпљиво чекање и припрема за манастирски живот још код куће., 239
75. Ђавоље подвале ће ометати одрицање од света. Како одбијати те подвале., 241
76. Искушења од стране оних који не верују. Оповргавање њихових сујетних схватања., 243
77. Искушења од стране укућана. Послушност родитељима као припрема за манастирско послушање., 245
78. Искушење због неправде и клевете од људи са стране. Трпљење клевета. Упозорење онима који желе да напусте родитељски дом да би добили слободу., 247
79. Последњи немири и неспокојства. Предајте своју судбину у руке Божије уз молитву и храброст против непријатеља који доноси искушења., 249
80. Умирење после буре искушења коју је подигао ђаво. Одлазак у родни крај. Последњи савет., 251
ПИСМА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
Уместо предговора, 255
Прво писмо, 255
Друго писмо, 259
Треће писмо, 263
Четврто писмо, 266
Пето писмо, 269
Шесто писмо, 274
Седмо писмо, 278
Осмо писмо, 283
Девето писмо, 287
Десето писмо, 292
Једанаесто писмо, 299
Дванаесто писмо, 303
Тринаесто писмо, 308
Четрнаесто писмо, 312
Петнаесто писмо, 319
Шеснаесто писмо, 324
Седамнаесто писмо, 329
Осамнаесто писмо, 333
Деветнаесто писмо, 336
Двадесето писмо, 341
Двадесет прво писмо, 348
Двадесет друго (последње) писмо, 352
ПИСМА О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ – СПАСАВАЈТЕ СЕ!
1. О труду самоприсиљавања, 361
2. О сузама, 361
3. О предавању вољи Божијој, 362
4. О молитви, размишљању и читању, 362
5. О молитви, 364
6. О молитви, 365
7. О молитви, 366
8. О лебдењу ума, 367
9. О преданости вољи Божијој, 368
10. О циљу стварања човека, 368
11. О припреми за покајање, 369
12. О посту, 373
13. О монаштву, 373
14. О туговању и о покајању, 375
15. О молитви, 378
16. О благодати Светога Духа, 378
17. О патњи, 379
18. О непажњи према самоме себи, 380
19. О пребивању са Господом, 380
20. О молитви, читању и рукодељу, 381
21. О римокатоличкој заблуди, 384
22. О трезвености, 386
23. О штети коју доноси удаљавање од поретка у духовном животу, 388
24. О молитви Исусовој и покајању, 389
25. О пажњи ума, 390
26. О страху Божијем, 393
27. О пажњи према самоме себи, 398
28. О трезвености, 399
29. О молитви Исусовој, 401
30. О узаном путу који води ка вечном блаженству, 402
31. О помисли, пажњи и паду, 403
32. О истрајности у молитви и о одевању, 404
33. О смртним помислима, 404
34. О манастирској осами, 405
35. О манастирској осами, 406
36. О манастирској осами, 406
37. О слању одговора на питања везана за борбу са грехом, 407
38. О томе како да се спасемо, 407
39. О осамљивању у манастиру, 408
40. О штетном утицају који нам долази са Запада и о бојажљивости, 408
41. О причешћивању Светим Христовим Тајнама, 409
42. О књизи против Православне Цркве, 409
43. О позоришту, 410
44. О самољубљу и таштини, 411
45. О промисли Божијој и о смирењу, 412
46. О предавању себе вољи Божијој, 413
47. О вери, 413
48. О слободоумнима, 414
49. О земним поклонима, 414
50. О лажној пророчици, 415
51. О поглављу „О молитви Исусовој” и о житију оца Серафима, 415
52. О расејаности и о познанствима, 416
53. О Светој Тајни причешћивања Телом и Крвљу нашег Господа, 416
54. О светољупцима, 417
55. О разонодама, 418
56. О неосуђивању других, 418
57. О саблазни, 419
58. О провођењу времена и о избору пријатеља, 420
59. О понашању у друштву, 421
60. О радозналости ума, 422
61. О гневу, 424
62. О богомислију, 425
63. О плачу, 425
64. О искушењу, 425
65. О светој правди, 426
66. О припремама за свето Причешће, 426
67. О молитви, 426
68. О молитви и поклонима, 427
69. О седењу код куће, 428
70. О увреди, 429
71. О картању и позоришту, 430
72. О затворништву, 430
73. О изливима срца, 430
74. О чланку „Темељ хришћанског живота”, 431
75. О поукама светог Јована Златоустог, 431
76. О књигама светих Макарија Великог и Исака Сиријског, 431
77. О призивању светог Исака Сиријског, 432
78. О читању Писма, 432
79. О хришћанском животу и о неправилним схватањима, 433
80. О благодати Божијој, 434
81. О благодати Божијој, 436
82. О лукавству које се скрива у човековој развраћеној вољи, 437
83. О поправљању грешног живота, 438
84. О трезвености и добром расуђивању, 439
85. О мисли која искушава, 440
86. О спречавању сопственог пада, 441
87. О примењивању правила спасења, писаних за монахе, на мирјане, 442
88. О узаном и широком путу у овом животу, 445
89. О посту, 449
90. О сплеткарењу, 452
91. О путујућим богомолитељима – страницима, 452
92. О борби и расправама, 453
93. О самомњењу, 454
94. О расејаности, 455
95. О гневу, 455
96. О мудровању овога века, 456
97. О мудровању овога века, 459
98. О храму Божијем, 461
99. О циљу проповеди, 464
ПОУКЕ О ДЕЛИМА И РЕЧИМА ГОСПОДА БОГА И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, 465
Богословље светог Јована Богослова о Божанству Господа Спаситеља
и о домостроју нашега спасења, 474
У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог, 476
Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало, 480
Господ је промислитељ свега постојећег, 483
И живот беше светлост људима, 486
И светлост светли у тами, и тама је не обузе, 488
Тама људског пада греховна је тама, 490
Значај светог Јована, Претече Господњег, 491
Карактеристична својства истинске светлости, 493
Архимандрит Георгије Тертишников
ЖИВОТ И ДЕЛАТНОСТ ТЕОФАНА ЗАТВОРНИКА ЕПИСКОПА ВЛАДИМИРСКОГ И СУЗДАЉСКОГ
Глава I
ДЕТИЊСТВО, ШКОЛОВАЊЕ И ПРВИ КОРАЦИ НА УЧИТЕЉСКО–ВАСПИТАЧКОМ ПОЉУ
1. Године детињства и учење у Ливенској духовној школи, на Орловској богословији и на Кијевској духовној академији, 499
2. Прве године учитељско–васпитачке делатности (1841–1847), 505
Глава II
ПАСТИРСКА И НАУЧНА ДЕЛАТНОСТ, 509
Учитељско–васпитачка делатност архимандрита Теофана на Санкт–петербуршкој духовној академији (1854–1855), 513
Архимандрит Теофан – ректор Олоњецке духовне академије, 514
Служење архимандрита Теофана у Амбасадорској цркви у Константинопољу (1856–1857), 518
Делатност архимандрита Теофана као ректора и професора санкт–петербуршке Духовне академије (1857–1959), 520
Глава III
АРХИПАСТИРСКА ДЕЛАТНОСТ У ТАМБОВСКОЈ И ВЛАДИМИРСКОЈ ЕПАРХИЈИ, 523
1. Служење преосвећеног Теофана на тамбовској катедри, 523
2. Архипастирска делатност епископа Теофана
на владимирској катедри (1863–1866), 535
Глава IV
ПАСТИРСКА И КЊИЖЕВНА ДЕЛАТНОСТ У ПЕРИОДУ ЗАТВОРНИШТВА У ВИШЕНСКОЈ ПУСТИЊИ, 544
1. Подвизи епископа Теофана у затворништву, 551
2. Духовно–књижевни радови епископа Теофана, 560
3. Пастирско старање преосвећеног Теофана, 572
Глава V
ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА, 57
Детаљни подаци о књизиНаслов: Живeти за вечност: Шта је духовни живот и како га стећи
Издавач: Образ светачки
Страна: 580 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-86555-11-3