Аутор: Фјодор Михаилович Достојевски
Страна: 1428
► Остали детаљи

Један од најзначајнијих романа светске књижевности.

Ремек-дело руске књижевности, Злочин и казна сврстало је Достојевског у ред најзначајнијих светских романописаца. Ослањајући се на сопствено искуство из затворских дана, у грозничавом тону и на убедљив начин, аутор приповеда причу о Раскољникову – сиромашном студенту мученом нихилизмом и борбом између добра и зла. Верујући за себе да је изнад закона и убеђен у то да виши циљеви оправдавају средство, он брутално убија лихварку за коју каже да је „ништавна, зла, болесна баба која никоме није потребна... која ни сама не зна зашто живи и која ће ионако већ данас-сутра умрети“. Скрхан осећајем кривице, он ће отпочети процес покајања који ће му коренито променити поглед на свет.

„Достојевски је писао прозу о заиста важним питањима. Писао је прозу о идентитету, моралној вредности, смрти, вољи, односу телесне и духовне љубави, похлепи, слободи, опсесији, разуму, вери, самоубиству. А то је извео без икаквог свођења својих ликова на гласноговорнике или својих књига на трактате. Он је увек обузет питањем шта значи бити људско биће – односно како бити права особа, неко чији живот прожимају вредности и принципи – а не тек изразито проницљива животиња способна за самоодржање.“ Дејвид Фостер Волас