Након два запажена романа А није ми до смијеха (2017) и Девет грама душе (2019), у трећем роману Татјане Врећо, Зрно шећера у сланику, наставља се још радикалније и продубљеније сагледавање животних патњи и страдања појединаца и читавих народа, које су условљене крупним друштвеним и политичким ломовима на крају 20. вијека на немирном балканском простору, а поготово на простору Босне и Херцеговине и Србије. Перспектива казивања је онеобичена чињеницом да је главни јунак мушкарац и да кроз његову исповијест и изразито драматизовану перспективу ауторка сагледава горку и необичну стварност, дајући своме јунаку Немањи Вуковићу, позицију повлашћеног свједока са погледима, доживљајима и слутњама, блиским сопственом погледу на свеколику опору стварност.
Написан снажно, са успјешним понирањима у тајне рањиве и крхке људске душе, као и бескомпромисним и бруталним сецирањима једног друштва у свеопштем распадању, роман Зрно шећера у сланику израста у узбудљиву прозу која читаоца никако неће оставити равнодушним или незаинтересованим, а истовремено ће пробудити у њему бројна потиснута питања и запретане емоције.
Горан Максимовић