Autor: Радован Дамјановић
Strana: 69
► Ostali detalji

Планина Авала, око 16 километара од Београда , све више привлачи људе наклоњене историји и мистеријама. Иако би се рекло да у Споменику незнаном јунаку нема ничег мистериозног, највише их интригира управо ова лепа грађевина на врху планине, маузолеј подигнут пре 72 године – на месту где се некада био браник Београда, средњовековни утврђени град Жрнов, зван и Жрнован.
Од њега није много остало после свих освајања, ратних разарања и мирнодопских рушења, али су трагови средњовековне тврђаве још били видљиви, кад је краљ Александар Карађорђевић 1934. године одлучио да `рашчисти терен` да би на том платоу био изграђен комплекс Споменика незнаном јунаку, дело вајара Ивана Мештровића.
И би тако, краљева воља је испуњена. Нико други се није ни питао. Остаци Жрнова су минирани, терен потпуно рашчишћен и више није било ниједног камена, који би подсећао на прве темеље овога словенског и српског утврдјења од од пре два миленијума.

Сада се, на купастом врху, на 511 метара надморске висине, диже маузолеј, споменик свим знаним и незнаним јунацима палим у небројеним биткама за одбрану или ослобађање Србије и њене престонице, како пише у проспектима, али то има и своје друго лице! Споменик незнаном јунаку је свакако сасвим заслужено на списку готово свих туристичких организација у престоници, али није само његова изузетност привлачна за многобројне посетиоце – има он и своју мистериозну црту.

Житељи села под Авалом причају да често виђају људе, појединце или у малим групама, које изглед одаје да нису обични туристи – по правилу, у походе планини стижу опремљени разним уређајима, а њихова намена може само да се наслути.

Авала је од најранијих времена била привлачна, али су то нису били туристи већ наши истраживачи природних блага, просто речено – рудари. Не зна се тачно ко је први почео и када су отворени први рудници испод Авале , али се зна да су ту од давнина, ископаване разне важне руде – олова, сребра и гвожђа, цинобарит и жива.
Први познати рудари били су Скордисци, мешавина Словена једног келтског племена које су привукла богата налазишта разних руда. Вешти и у обради метала и ковању , они су дуго експлоатисали руду испод Авале, а верује се и да су баш они подигли прву тврђаву на њеном врху.

И данас Авалу походе они којима је занимљива историја рударства, трагачи за племенитим металима и археолози аматери, који се надају да ће на њеним падинама и око споменика пронаћи вредне археолошке остатке.
Мало је, међутим, познато да је врх Авале врло занимљив и онима који се баве алтернативном медицином и посебно Уфолозима који верују у НЛО и тврде да се изнад планине често појављују неидентификовани летећи објекти. Ове приче потврдјују и становници неколико села около Авале.
Наводно објашњење разних мистерија крије комплекс маузолеја који је познати масон Иван Мештровић осмислио и подигао по налогу краља Александра Карађорђевића. За њих обојицу је познато да су били масони, па су како се тврди изградњом маузолеја испунили обећање дато Братству слободних зидара, и самом врху Авале дали облик пирамиде. Познато је да је пирамида један од масонских симбола и да су масонске организације увек настојале да у престоницама својих утицајних ложа оставе што монументалније “ масонске потписе” и обележја.

Зашто је Александру Првом засметала средњовековна српска тврђава?
Историјат првог правог утврђења на Авали (Порча код Хавале) које су Срби обновили у време деспота Стефана Лазаревића – историчари ни до данас нису открили. Јавних расправа никада није било, а све отада се већина историчара, у наше време поготово, понаша по оној народној `за просутим млеком џаба је жалити`.
Тврђаву Жрнов су Турци звали “ Хавала” – што у преводу значи сметња, препрека, па је зато цела планина добила то име, онако како су га изговарали – Авала. Пре турског времена планина се звала Жрнов, по великим жрвњевима за мељаву камене руде из рудника испод планине који су постојали у подножју.

Мистерију позадине рушења тврђаве истраживао је историчар Радован Дамјановић и своја сазнања изнео је у књизи `Жрнов, српски Авалон.

Мода подизања споменика `Незнаним јунацима` ширила се Европом између два рата. Мисао о потреби за великим спомеником потпуно је обузела краља Александра И. и њему блиске људе и он је донео одлуку да се прихвати нацрт Мештровића о маузолеју на врху Авале. План луксузног Мештровићевог споменика је нацртан, као да се ради о потпуно голом врху планине. Мештровићу је било потребно `празно платно за ремек-дело` и тако је донета одлука о рушењу тврђаве – каже Радован Дамјановић.