Умеће писања кратке приче Милутин Ж. Павлов је наследио необјашњивим транспоновањем енергије од свог великог улитеља, онога који је написао да је „краткоћа сестра талента“, Антона Павловича Чехова. Какав учитељ, такав и ученик. У нас, у овим пределима, нема бољег мајстора прозног краткописа од Милутина Ж. Павлова. Дакако, језик ових прича је посебна вредност. Пуно здравог банатског хумора, народског, има у овим причама, неке исконске доброте у људима, неке ведрине која је красила старовременско трајање људи у овим просторима, а људи толико живи у описима да их можеш и замислити и додирнути, предели памтљиви и оживљени у спасу од заборава. Перо Зубац