Veličina slova: A A

Жути тапет

ПРАВА JЕ РЕТКОСТ да сасвим обични људи попут Џона и мене обезбеде себи преко лета господско имање.

Колонијална вила, наследни посед, рекла бих уклета кућа, и тако досегла врхунац романтичарског усхићења, али не треба од живота тражити превише!

Ипак, поносно ћу изјавити да у њој има нечег чудног.
У противном, зашто би је давали у најам тако јефтино? И зашто је тако дуго била без станара?

Џону је то, наравно, смешно, али у браку се тако нешто може и оче-кивати. Џон је практичан до крајности. Нема стрпљења за веру, силно се ужасава сујеверја и без устезања се изругује сваком разговору о оним стварима које се не дају опипати, видети и преточити у цифре.

Џон је лекар и можда – (не бих то, наравно, ником живом рекла, али преда мном су мртав папир и огромно душевно олакшање) – можда је и то један од разлога што се не опорављам брже. Видите, он не верује да сам болесна! И шта се ту може?

Ако лекар високог угледа, уз то још и ваш сопствени муж, уверава пријатеље и рођаке да је с вама све у реду и да је посреди само пролазна живчана кпонулост - незнатна склоност хистерији - шта вам преостаје?

Стога ја узимам фосфате или фосфите – штагод већ било од та два, препарате за јачање, препуштам се путовањима, свежем ваздуху и вежбама, и изричито ми је забрањено да „радим" док не оздравим...